Стармлади
Стр. 140.
- СТАРМЛАДИ —
Бр. 17.
Приче мале али пале. Побили га. Кад су ових дана познате Кошутове скутоноше, радикалски прваци Др. Жарко Миладиновић и парох Стеван Михалџић били на рапорту код свог госе Кошута због избора цатријарха, Кошут им је због слугинске непослушности приличан аџикуран очитао; најпосле је изјавио да га је срам што таке савезнике има. Радикалски првади су опет изјавили како ни њима није дика пред народом што морају с њиме (Кошутом) раме уз раме да иду. Паде нам на ум овај случај ; Ухватио оружвик једну подепану пропалицу те је морао кроз град гонити у затвор. На иуту ће рећи оружник одрпаници: — Знајте, да меје управо срам с вама ићи. Нашто му одрпанко равнодушно одврати: — Бога ми верујте, да баш ни с вама није никакова част ићи. Галантан. Радикали који су толику дреку били надали на покојног патријарха Георгија због тобожњих „првгода", бирали су ипак садањег пакрачког патријарха пишпек-Габора, који такођер има да одговара за неколико хиљада круаа „пригода"' Његов адвокат који га од тих пригода брани, погодио је да му, ако га одбрани, половицу од те „пригодне" суме плати. Покојни Радић јејош боље ствар удесио. Он се погодио с адвокатом да ће му од идућих „пригода" — сав трошак ппатити. Паде нам на ум овај сличан догађај: Један кесарош когаје адвокат на суду бранио, те га сасввм решио казне, рећи ће своме бранитељу: „Хвала вам господине, што ме тако одбранисте. Чим први златан сат украдем, поклонићу вам га на дар ! ц
Дуг је зао друг. Господин Мајер има једну векслу да исилати и не може сву ноћ ока да склопи, јер сутра је меница платива а он нема ни потуре. Он устане, оде до јемца и зазвони. Јемац погледа кров нрозор и иита: •— Шта желите, ви, овде ноћу у 12 сати? На то му Мајер одговори: — Морам вам рећи, да сутра не могу меницу исплатити. На то му јемац одговори: — И онда долазите у 12 сати ноћу да ме пробудите ? — Ну, рече Мајер, — кад ја не могу да спавам, рекох, не треба ни мој јемац да спава,
ДНЕВНЕ ВЕСТИ. Ништа ново. Радикали гласали на Лукијана. Обесили се. 36 чланова радикалске странке после онако безобразног нападаја на Лукијана обесили се — Лукијану око врата. Стиди се. Мати госпођице моргењаче стрина „Застава", стиди се као нова млада, да призна да <у радикали глаеали на Богдановића. У својој 198. нумери донела је овакав телеграм о избору патријарха: „При гласању епископ Лукијан Богдановић добио 39 гласова, епископМирон Пиколић добио 2) гласова. Према томе је изабран за митрополита патријарха епископ Лукијан ЂогдановиЛ ." — А на кога су радикали гласали — прогутала је. Видели смо. Моргењача или регелуша бр. 197. у очи избора јавља: „Један није нотврђен друди је захвалио. Кога ће радикални посланици бирати сад, причекајте до сутра па ће те видети!" Причекали смо и видели смо. Мртвачка птица још никако није уклоњена испред српске школе. Узрок је да је у сродству с нашом полицијом, односно једним конштаблером и што није Орпкиња, а што је главно Нузманова је вешерка. Кегет а1а8оп! Најурили га. Г. Кузма је ових дана био поротник. Председник га је најурио из сале. Оад да ли што је изгледао пре на породника, те је била бојазан да ће се сваког часа породити, или што се био успавао, — знаће најбоље они који су били близу њега. Е п и г р а м. Хвала Богу, автономна прешла криза, Што наш Јаша ситно писа, Све — иолиза.
Езои и сиромах. Пође једном Езоп у неку варошицу. На путу сретне једнога сиромаха, који пошто га поздрави, уаита; — Колико времена треба да пешачим док стигнем у варошицу, која се види онамо? — Пођи! одговори Езоп. — Знам добро, одговори сиромах, да треба да идем, него ми реци за које ћу време стићи онамо ? — Пођи ! понови Езоп. Овај човек је луд, помисли у себи странац, и не треба да га пихам више, па настави пут. Тада викну Езоп: — Е! Једну реч! Отићи ћеш за два часа. Странац се окрену и упита: — Како то знаш сад и зашто ми то не рече мало пре? А Езоп одговори: — Како сам ти могао рећи пре него што сам видео твој корак?!