Стармлади

Стр. 156.

— СТАРМЛАДИ —

Вр. 19. и 20.

Решено асточно патање. Боже мој, још саи био мали кад сам слушао чешће пута у говору, кад неко нешто држи сигурно као у војску, да му други примети: боме то је источно питање — које још није још решено И ево хвала Богу сад сам ипак дочекао — да је и источно питање решено. И ко би то могао замислити да ће се тако лепо решити — мирним путем. Без боја и без крви. Бадава види се шта вреди данас дипломација. и добар дипломата као што је Ерентат. Ко би икад могао помислити да ће он тај бити знаменити муж — који ће источно питање решити. И онда нека ми докажу да латинску пословицу: X и11ит та^иит 8те т1х !:ига (1етеп (лае 1иГ81; (ни један велики дух није био без смесе безумља) — није утерао барон Ерентал у лаж и доказао да Бог не може, а човек све може Најпосле какво је то чудо да барон Ерентал обноћ реши балканско питање, кад су младотурци с Ахмед Риза-бејом обноћ створили од тиранске и деспотске Турске — најслободоумнију државу и измирили крвне непријатеље српске четнике — и љуте Арнауте, па.се.ови љубе уста у уста, као да су се давно зажелили љубљења — а не клања. Да сам ја то пре тог преврата донео у „Отармладом" као слику будућности — могла би пристати, најпосле шаљив је лист, ал' опет би могао једино у броју од априла донети. Еле, данас је све могуће (само претплату од г. неплатника није Ммгуће добити). Ето, ко би могао икад помислити да барону Еренталу неће поћи за руком да вековне непријатеље Србију и Турску измири — и ако им се интереси укрштавају. Још пре кратког времена у Београду се држало, да се војска оружа противу Турске, а оно барон Ерентал их — измирио ко браћу рођену. На онда и Србија и Црна Гора мислиш крв и нож... ал' јест хоћеш ту је барон Ерентал. Неда он. Па онда све велгке силе су — сад за мир. Нико се не оружа. Енглези се ираве сасвим Енглези у балканском питању — јер виде да је решено, и сад траже само мир. Русија је такође за мир. Дума — да јој Немци не би могли речи сНе Битте — такођер је за мир. Италија је дуж наше границе разоружала своју војску, изгледа да је и она за мир, Србија се на врат на нос разоружава, Црна Гора исто тако пушта старе четнике од 65 година из војске кући а до 16

године момке не прима у војску. Чак и Румунска је за мир. Више и не мисли на демонстрације, Ердељ и Буковину. А Немачка — та ратоборна држава с њеним царем „ораторем" — сад је сасвим за рат! Јер ма колико иначе била пророчица која је прорицала европски мир и — Словенства крај — погодила је. Све је мирно. Па и код куће је све у најленшем миру и реду — изузимајући што барон Раух још једнако води рат са коалицијом и заробио — Србе из опозиције и наденуо им име „в е леиз д ајници!" И што се народности у Угарској јако радују плуралном праву, а Чеси у Прагу и Словенци у Љубљани љубе с Швабом због његовог братског поступка. И тако ускоро ће се састати европска конференција која има барону Еренталу да призна велике заслуге око мира — и мал' да му неће издати Нобелову награду, као најзаслужнијем члану — за европски мир, а на пешкеш ће му дати још и Босну и Херцеговину коју је заборавио — да присвоји. II онда као што видите, мрли моји, источно питање је ре шено — а мир ће се углавити.

3 в р ч к е. — Радиналсни трбушари : Ђока е лепом брадом и Др. Жарко Толмач е лепим трбухом хтели еу на рачуа продате беочинске каје да придигну неколико хиљада, за парницу коју би у напред изгубили. Министар Векерле је ударио господу по прстима и п двикнуоим: себи руке! Господа су сада завукли руке — у евоје џепове .... који су елучајно п р а з н и ! — Саборски одбор који је са манастирске земље Бездина и Св. Ђурђа хтео да отера људе, који су већ поеејали усев — са поседа, и постави познатог „пречродавца" влашко швапског Др. Чизму Милорадовића — изгубиоје парницу на свима инстанцијама. Сад тражи С. 0. неког разјашњења од темишварског епархијског одбора. Сигурно Др. Ч^зма није разумео судско разјашњење — па су радикали ради да му набаве од епархије разјашнпње. — Један радикалски попа је тужио учитеепарх школскош еавсту, за то што неће уча да му цепа дрва — и држи децу. Надати је се да ће Кузман Велики пове ти најстрашнију дисциплинарну истрагу противу учитеља. — Јован Медурић благоглаголиви, јавља у „Бранику" да одустаје од своје узете речи те исту сам себи поаово подељује и наставља своје бомбардовање на учитељско председништво. Ако му нико на његову паљбу не буде за вредно нашао да одговори, он прети да ће се ипак испуцати