Стармлади

Бр. 23. н 24.

— СТАРМЈ1АДИ —

Стр. 195.

1 Т ИМ ТОЛМАЧЕВ, — толмачи и примењује анегдоте. Има овде соса у глави што рекао Др. Сос. Чујте да вам ово причам. Неки отад се иоиео на крушку, па бере и млати крушке. Његов синчић купи по трави и једе. — „Бирај, сине, вели му отац озго с крушке, само те мекане па једи, а оне тврде оставићемо да угниле!-' — „Тата, а имају ли крушке ноге? уиита дете оздо." — „Немају, сине! А што питаш?" — ,,.Ја изедох једну па има ноге!" — „Их лудо моја, — па ти си то изео жабу!" — Тако је наш Франк, који има велики -аиетит, пешто гњило изео у политиди. — А није ни ово хрђаво: Некакав чувен кајишар ногађао кочијаша да га мало провезе по варвши. Кочијаш му одсечно одговори: — „Не могу те возити ни ио које новде!" — „А зашто?" — „Не могу за то, што ће свако кад те види самном на колима рећи: Ено оног кајишара и лонова!" — „Па нек рекне! Шта те је стало?" „Стало ме је, јер не знам: тиче ли се то мене или тебе?" — Фино друштво! — Јели онда некоме чудо што не може да дође до фузије између радикала и франковаца кад обоје једном госи тегле и служе. — Ал' ово је баш права исгина. Дошао некакав путник у Загреб, па сретнувши једног господина упитаће га: „А где је овде бирцус брате ?•' — „А који бирцус?" — „Све једно ма који, рад сам да се састанем са нашим баном!" — Цигурно место, зна човек где га треба тражити. Него и тај Јерентал се бламиро са својом анексијом. Нико од великих сила неће да загризе у ту киселу јабуку — бојећи се да се не би отровао. Паде ми на ум овај догађај: „Шта је брате?" —■ упита адотекар сељака. — „Ама они не помањкаше". — „Кото?" — „Па они миши," — „Не може бити ! Јамачно ниси радио како сам ти рекао?,, — „Вала јесам баш све онако." — „.Јеси ли онај отров намазао на корице хлеба?" — „Јесам!" — „Дрвеном кашиком?" — „Јест!" — „Јеси ли их онда метнуо пред мишије рупе?" — , Јесам!" „На суво место?" — „Јесам!" — „И миши се нису отровали?" — „Нису." — „Е, онп,а мој брајко, не ваљају твоји миши!" А сзд браћо ! Христос се роди!

БОЖИЋНИ КОЛПЧИ — Умесио их и дели Др. Крц кврц. — Велики колач, великом дипломати барону Еренталу. Јер изгледа да ће поред свег Колача што га је умесио Аустрији — остати Швабе без колача, изузимајући ако им когод не пошаље. — Шаку, мађарским крактовидим политичарима. у место оне, коју сваког часа из Беча добијају, — јер ти људи изгледају да су без шака, тако их шакају. А не би згорег било ни бечкеречким радикалима — Ти људи су и тако „кратких" шака. Да је песница та би добро дошла легијонашима цицибанбулама, — Месец Рауху и радикалпој странци, јер заљубљеии обично волу месец. Могли би и бечким и загребачким нотурицама — за џамију нослати. А и уреднику „Воашбсће Ро8(а" а би добро дошао. Он и тако. воли да лаје на месец А како је у Хрватској и у главама франкове легије Згвладао неки мрак, иа да им се не би сасвим са њиховим госом заједно смркло добро би им дошао месец да им осветли — ум, и пут за Беч! — Здравље, и ове године познатом болеснику, „пакрачком" патријарху Гаврилу Змејановићу, како не би и ове године тражио Ривијеру. А могао би га и наш р конвалесцент Јаков требати. Тај човек је тако болан и преболан, да не ваља ни богу ни људима. Управо због његове неизлечиве болести — мора сво овострано Српство — да пати. — Квочку с пилићи и ове године ЈашиМрЈшићу. Дасе може вежбати у очигледној настава за говор у сабору. — Виноград - бечк^речком бившем нрезешу радикалске црквене онћине Др. Панићу. Он и тако воле вино — а нема виноград. Најпосле и нашем виноградару Др. Сосу би добро дошао. Можда би још које научно дело о виноградарству добила наша — гњаваторска књижевност — Волове и ове године Јашиаим телићима, као очигледну наставу из мађарске иословице: „Учи се као теле —да постанеш во!" И ако Јаша поред свих телића не оскудева у воловима. Ннјпосле волови би добро дошли и бугарској дипломацији. А и једна држава која неће да каже своје име, тресала би једнога вола — да сиари са једним што га већ ииа, — Потковицу сам мислио да пошаљемо Др. Лази Димитријевићу и његовој босанско^