Стармлади

Стр. 188.

— СТАРМЛАДИ -

Вр. 23. и 24

Па*.еник .. Сиуштао се мрачне ноћи мрачни вео Над животом боловима сатрвеним, Ко на душу кад се снушта очај врео, Или јади над огњиштем угашеним! . . . Самртнички поглед блуди у даљини, Као да би неку тајну да докучи, Мисли тону у несносној густој тмини, Спомен тешки суморну ми душу мучи . . . Безброј нада закопаних гледа сјенке, Гдје се мрачне, полунаге пред њим {'а 1>у, К о тренутно усхићене бајке неке За обману још по неки зрачак нађу. До нонора, гдје слободе сунце нада, Од суза је направио пут крвави! . . Пошље мука пакленијех још се нада, Да ће некад да се нови живот јави . . . Данилов-Град. Мићун.

Б 0 /Ч Б Ег, — Пре три дана је отпочео у Београду бојкот аустриЈске робе. „Застави" је међутим ипак дозвољен увоз. — Потврђује се вијест, да је генерал Лнповац иа свом повратку у Русију изјавио пред некојим руским ОФицирима да ће Србија безусловно овог прољећа навијестити Аустро-Угарској рат — Та рат је већ одавно павијештен, само да не отпочне на цролеће. — Миљуков је изјавио: За Босну и Херцеговину се мора тражити најмање автономија, какву има Хрватска. Наопако. Још да је тра жио да се бан Рауш п^стави за — гувернера. — По читавој се Србија и Црној Гори основали одбори и пододбори црвеног крста, који веома живо раде. Сигурно ће бити рата, кад се већ и крстови приправљају. — „Мађар Хирлап" пише: „План је бана Рауха да колонизира Мађарство у Хрватској!" — Еле ипак има „Застава" право, кад вели да у програму њеног савезника бана Рауша има много лепога и доброга. Лла и потрефи! Неки попа, говорећи о свецу, ког је тај дан црква славила, рече сељацима што беху засели око софре: „Где да га поставимо? Међу свеце — то је мало; међу пророке — то је мало: међу анђеле — и то је мало., Дакле где да га поставимо?" — Попо, одговори једаз сељак, постави га на моје место, а ја одох кући да ручам" па устаде иза софре и оде.

Божи+»но прасе. И ове године ми је зинуло срце на прасице, к'о радикалским Фишкалима на — народне Фондове. Па бар да су јеФТини, к 'о радикалски „хазаФишаг" — него скупљи од Раухових шпицлова, а „мршавији" од прихода Фишкала народних Фондова и ако клоповији и од најклопавијег радикалског новинара — Јанка Кнежевића. На први ноглед ти изгледа геџаво — к'о какви радикалски геџа. Али шта ћеш брате ако си рад да о Божићу омастиш брке, к 'о радикали о избору патријарха, — мораш стегнути срце, к'о франкови легијонаши хлаће (чакшире), па изути се за петицу — к 'о Аустрија што би се изула Турској за мидијун — т. ј! кад би Турска нримила. Али главно је да сам ја дошао до прасета — и без крмаче! Оно злопатио сам и ја летос с једном крмачом — али хвала Богу — опростио сам се исте као пок. патријарх радикала и ако још и сад по мало замном грокће и рије.... неби ли ми кућу иодрила Што ћеш брате.... знаш како се вели, зна свиња шта је диња, она трчи у бундеву. Него срећа што добри људи не могу дуго да гледају свињарије — па одадру по њушци крмачу. И сад опет ја идем својим путем, док ми се опет не иснречи где год на раскршћу. И онда могу је још утући — и ако не носим нож собом, нити сам Јаша Томић. Човеку зацрни пред очима, к'о у Турској деспотизам, и онда метне све на једну карту, па или — или! Као прави хришћиниа, помислих у себи, не морам га ја сам појести, к'о Раухови жбири диспозицијони фонд , — или распоп Ердрљан, манастирске приходе у Србији. Могу ја то лепо разделити, к'о браћа радикали касу „Братства", на нек сви од тог прасета виде вајде, и што рекли по мало лабрцну. Така на пр. њушку ћу поглати Акуртију, да може боље нањушити велеиздајнике, а добро би дошла и радикалној странци у Хрватекој која воли да рије противу самосталаца. Уши би ове године могли дати Др. Ђорђу Красојевићу, — као други одликованије од срп. народа, а могле би најпосле и ове године припасти Јаши Томић^-, његове га и тако болу, почиње да глуви (о Српство се ове године сасвим оглунуо) — и онда би слободно могао с тим свињским ушима подвикнути Мађарима, као оно пре: „Нисам више магарац" него сад сам: свиња у капуту! Језик — радикалским посланицима на угарском сабору, или саборском одбору (и ако иначе ти људи не оскудевају у језику) — јер изгледа да ти л-уди за Српство немају језика, а не би био на одмету ни презешу радикалне странке. И тај би му језик боље пасовао, него онај његов у угар. сабору — „босански." (Неко је предложио да језик пошаљем уреднику шовенског листа „Нап"-а, познатом дрекавцу Ленђелу, али ми смо чешће пута кад је реч о нами Србима у његовом јоргаау била — могли уверити