Стармлади

Стр. 12.

- СТАРМЛАДИ -

Бр. 2

са Франковцима, те се грчко источ. живаљ није називао „српским" него циганскимивлашким а по самом признању „највећег" живућег Србина Јаше Томића и православним Хрватима (Види приложен дењак „Заставе") тек од како су браћа Прибићевићи, право славни Цигани — народу објашњавали да су Срби, почеше се исти кретати — те називати „Србкма" — и „правим Србима" и ако је још наш уважени покојни Анта Старчевић звани троносац, „на чисто" доказао да нема Срба! — већ да је то „влашки накот" — који је дозрео за сикиру! Те међу народ почели ширити мисао о неком „српском праву" и ако је још под народним баном Хедерваријем то п р а в о остало на дуду, тер и законом доказано им да су грађани другог реда, те по казивању свједока Науковића, (који и ако је стар ваљда ипак није излапео, нити му је врана мозак попила) доказује да су пре тога били грчко источњаци аналФабете, а који је био писмен тај не зна ни како изгледа ћирил и ц а њу су тек апостоли Валеријан и Светозар Прибићевић изумели и завели. А српски барјак смо ми држали да је жуто црне боје, док нам нису Адам Прибичевић и другови први српски барјак — пре три годиве, Суправо од како је бан Раух на влади) показали, а дотле нико живи није видео ни ерпски барјак, нити ту ћирилицу, а у школама грчко источњачким, по казивању Франкових сведока Ергера, Бергера, и — шаипа били су овејани Франковци учитељи, а сад се силом хоће да у грчко-источњачким школама уче децу неки Срби, који их уче ћирилском и славенском слову, дапаче не признају св. оца папу, него им се прича о неком новом српском патријарху Лукијану Богдановићу, који да има српску патријарашку столицу у срцу Хрватске, К а р л о в ц и м а, па се народ чак тако залуђује да му ^е прича како је њега чак и Њ. В. краљ као српског патријарха признао и потврдио — тер да му ни највећи живући Хрвати мојсијеве вере не могу ништа, да он има свој патријарашки престо на којем стоје урезана српски грб и слова С. С. С. С. — које ако би истина било требало би ухапсити тог т. з. српеког патријарха такођер као „велеиз дајника" — усљед чега се закључује да је „и грчко-источна црква, нроз коју се баш и протурало „Српство" у овим крајевима, допринела да је иста такође активни учесник великосрпске пропаганде, те ју проглашујем за „в е л е и з д а ј н и к а", а пошто ју неможемо као велеиздајника затворити, предлажем да је тако — затворимо, — (а јер би преное у велеиздајничку хапсану одвећ много стао, могло би се по примеру пакрачке препарандије да јој се одузмејавност) — или сасвим иорушимо и на истом месту поставе џамије и темплови за праве Хрвате, мојсијеве и језуитске вере. Даље је доказано да истеривањем

најревноснијих ку еноваца и Франковаца, коли извлашке школе, толи онђе где је у већини влашки живаљ — иде за тим да „велеиздајничким" смером онемогући акцвју највећих живућих Хрвата и „рад' им за отаџбину. Улицом у место да се певају родољубиве песме хрватске правашке странке, као: „Удри, удри, и н дер штат, Словосрбом штрик за врат!" то се певају неке песме: „Онамо, овамо..." и спомињу се неки брегови, а у једној песми се чак отворено издаје домовина. Иста гласи: „Лепа наша домовина" разуме се под наша да се има разумети српска. Доказ тому је, да кад се уиита који радикал из Срема или Славоније „како ви диваните" а он одговори „нашки". Даље се сведоцима доказало да се певају неке песме које спомињу Њ В. Цара Лазара па Њ. В. Краљевића Марка, тер уз терори стичку велико-српску пропаганду „српских соколова" и ако они добро ззају да постоје и „хрватски соко" хоће се силом ти див јунаци хрватски да посрбе — те им се чак усуђују Цар Душана царство — причати. Сама реч „Соко" је по себи незгодна. Она потсећа на орла. А орао кад је још двоглав може аустријски бити, али ако је орао бео онда је без двојбе србијански грб. Значи да је и то друштво велеиздајничко. Што се пак тиче упорабе тог ерпског грба на којем стоје слова С. С. С. С. — држим да није потребе доказивати да се тиме хоће да ослаби аустријско гесло „поцепај па владај" — без двојбе је онда „само слога" протидржавна, велеиздајничка, јер садчњи режим ве само да вије за слогу, него свима силами настоји да створи неслогу како међу својом рођеном браћом тако и грчко-источњацима. Међу тим омиљену химну садање најхрватскије владе, коју је она својим народним и родољубивим радом стекла која почиње са: „0 ту либер Аугустин!" сасвим ишчезава. Ни бесно псето да заурличе: „Живео Павел Рауш!" тако је харангиран народ „велико-српеком пропагандом." Осим тога обстоји неко српско друштво „ Привредник" којз прикупља од свију и свугде Срба новац, и у место да народ заглупљује, које би јака потреба била ради одржавања народа и даље — у „светлости" а она купи неку сиро тињу тер из њих производи ваљане мајсторе, трговце, у опће честите грађане — усљед чега се осећа велика празнина у глупацима, слугама — тако да није још телића родољубивог највећег живућег Франка — морала би садања влада давно затворити евоју путику. Даље и ако изрично од самих Срба купи новац, неће да даје мираз Шокицама — Мојсијере вере. Ради се