Стармлади

Стр. 14.

— ОТАРМЛАДИ —

Бр. 2.

ВЕСТИ ИЗ МЕСТА. Јефтино бријање екуа квартир. Обих дана је био један новинар из Београда, родом из ових крајева, па је конаковао три ноћи код своје једне нријатељице, коју је оп^.т наша славна кошутчвска иолиција цепнула са 20 вруна по кеси — за то што је ваљда случајно заборавила да пријави „квартирхера". На улици га сретне један његов иознаник, па ће му рећи: — Хо, брате, како кзгледаш, ко да долазиш из горе Романије! Што се то нлси обричио". Обр . . . — Хја, прекиде га он, ја д»лазим из Србије. Тамо кошта бријање стогхарац, а печена кокошка опет стопарац, па радије за тај нпвац једем печење — а бријем се у Новом Саду. ЈеФтивије је! — Да, бријање је јсфтино у II Саду, само квартирје скуп! — одвратиће му познаник. Пеца Пецкалић. Предлог за тоциљашну. Предлажемо славној нашој репрезентанцијн, да нред магигтратом, на иростору где се сада налазе черге Јожахе Ма јера, полију тај рундо водом, иа би се славна иста могла још за ово кратко време врло лепо у смрзнутом вртлогу т.циљати, — и куд камо лепше натоциљати, него што је преко целе године — они „главати" тоциљају. Јаша Томић на пр. могао би помоћу својих репрезентанта гурати Валина кола. Вилић Марко-Минденеш (који је због мамелучке способности у свима репрезентантским одборима) могао би се у ковитлац вртети. Наш пиргермајетор Др Влада Деметровић могао би шарати по леду ци®ру 8 и без четир Немци реирезенганти би могли натрашке се тоцилати — они су и тако отпочели водити неку натражњачку политику. Послужитељску дужност би могао на се узети Др. Ђока Танавица, Он и тако воле да прикопчава и везује — (радикале с Кошутовцима). Једном речју цела репрезентанција била би једно лепо округло друштво за тоциљање — паби било право уживање грађана (који не могу на магистратским седницама да приеуствују) гледати их како се врте и тоциљају. Молимо дакле да се каш нредлог усвоји. Друштво новоеадеких грађана антимамелучко. Нова куварица. — Не турајте Јужча палад у супу! — Не фали ншпта. Није врела супа Три месеца а с1а!о 0 н: Хоћете ме акцептирати за обожаватеља . . . Она: Ако још можете акцептирати — да!

ЧћСНП ИМЕИД главних сведока противу „велеиздајника" — ва које се позива Акурти. (Све сами „Франкови Хрвати") Драгутин Каш, Храња Ханцел, Јосиф Хирш Др. Банцел. Златко Најман, Иеидор Херман, Бенко Јух(н), Иван Хартман, Андрија Пух, Ђура Оетрман, Јссиф Флаум, Антон Риделе, Доктор Враун, Јосиф Абеле. Самојло Ледерер, Јосиф Ротгербер, Људевит Клајн, Људевит Ш«идл, Муки Фрајн(д), Жага Хиршл. Адам КирхоФер, Ана Ише Фрања МајерхсФер, ф Пише Јосип Штаунер, Дан & Б Јосиф Таунер ц ф илдрик Јосиф Пе,ерл(е), Албе Шпице Јуре МаЈерле. Ђура Пихлер, т Ђура Битнер, Марита Јен, Хинк0 Сингср Мирко Шен, и Антон Рајсингер. Јосиф Хоика, Златко Плонка, И још : Алекса Мутнер, ШеФер, Сајтер Гашпар Урнауер, и један Кениг! (Ни Бранко Лентир да их је тражио ради слика не би их боље саставио).

СНОЕ. —- То је ипак леио, да сте ме поеле три године и ако смо свега један пут се виделн — повнали! — Али милостива носи још увек исти шешир . . . Влашне претње једном зизибанбули. — Тебе ћу ја, брате, тако изударати, да ћеш се искривити као параграф и да ти ни један мртвачки сандук неће пасовати. Чест путннк. —'И ви сте путник. — Наравно . . . — Путујете за бечку кућу? — Како ? — Мислим, да ли за бечку или пештанску кућу путу.јете > — Опросгите, за кога ви мене држите. ? — За вигеца. — РагДоп, ја сам бан хрватски. Путник.