Стармлади

Стр 18.

Саомеи св. Саве. — Ст. Владислав Ка^ански Што ваздух бруји са свакоје стране, Свештени гласи дижу с у небеса ? Са светлих кула вере цравославне Грување звона, душу ми потрееа! Што врви народ у храмове силни, Куд су се дигаи милиони душа Каква свечаност? што иобожао слуша Толики народ — какав данак дивни ? Дунав се ори — Сава се разлеже, Адрија даљна јеку одговара Атонска гора воштанице жеже, Хиландар славни и Србија стара. Полети звезда из Приштине, зрачна, Христове вере светла преодаица Проси,а света Лавра студеница; Обасја светом српска поља мрачна. — Врачар се тресе — у пламену стоји: „Свете су на њем' изгореле плоти" Варвари гадни — погани ко скоти Излише јарост свирепости своје. Ал дух освећен светитеља Саве К> јасна звезда над Србином треити, Па зато народ у храмове лета, Да свето име светитеља славе. Побожно Српство на све стране сада Подигнув' очи горе небу плаву Скрушеним срцем на колена пада. Вапије свога заштитника Саву! 0 ! свети Саво, молимо те данас Позри на твоју Србадију листом Смиреним срцем, с целом душом чистом Клањамо с' теби! А ти Богу аа нас! ! 856.

Хвала свима и свакоме. Пошто ми се није могуће захвалити посепце свима универзама, академијама и корпорацпјама, које су ме поводом моје оптужнице покренуте против Срба — самосталаца ради велеиздаје, удостојили било докторске части ћопопв саива ради мога беспримјерног правничног знања, било редовног чланства ради моје нечувене историјске тачности п знања, било почасног чланства ради мог као поморанча жутог а као лимун кисело-жестоког родољубља, то се овим путем и путем „Народних Новинах" свима и свакоме државно брано, историјскимасно и родољубно-красно захиаљујем — уз напомену, да се свијух до сада стигдих и свијух ионуђених, али ми још не јављених картом дописницом, части франко-легијонашки патријотично примам Јакурти.

Бр 3 Пред оаборницсм. Велики државницн Александер Томић и Јаша Векерле силно су озлојеђени на српског патријарха. — „Шта се патријарха тичу самосталци? Шта се он заузима за њих? Ниједан једини самосталац није ни једаред за њега гласовао, ма да се три пут обављао избор. Да није било нас и" — „и времена" упаде Александер Томић у реч свом сатруднику. — „да н времена, ваљда не Балине вечере" — љутито ће Јаша Векерле, — „не би он никад био изабран за патријарха. — „Но тај нам поквари рачуне", умиљато ће Александер Томић. „То ти је оно. како се каже на мом матерњем језику: ТЈМапк 181 с!ег Д\'е11 —" рече Јаша Векерле и оде у мађарску саборницу. Сасшаће се црЦбени сабор. У клубу радикалне странке решено је да се сазове радикално-народни сабор, — који се држи близу саборне цркве -— после две године. Сви су чланови клуба тога уверења да ће за то време морати стићи још која повереница већини прошлог „временитог" сабора. На томе ће бар порадити — само ако буде лепо време — и сам Јаша главом и — руком.

Вр^унац предусретљовости. Дубоко уверен да ће и потомство знати оценити мој књижевни рад и да ће Србп свију крајева прославити стогодишњицу моје смрти, рад сам да се они силни трошкови, с којима су скопчане такове прославе славних људи колко-толко умање. Молим претке оних Срба, који ће дочекати стогодишњицу моје смрти, да ми било поштанском дознаницом, било у новчаном писму пошаљу само половицу оног новца, што им потомство мисли жртвовати на прославу моју и мога књижевног рада. Мислим да ће свако увидети да сам у предусретљивости дошао до крајњих граница, но на то ме навела делом превелика љубав према Србима свију покрајина и свију векова, а делом, што ми се баш сад пресушују извори моје поштене зараде. Радо ћу „послано" преко немачких новина потврдити свакоме. С најодличнијим поштовањем књижевнш Ћорђе ВастиЛ.

- С Т А Р М Л Д I 11 -