Стармлади

Вр. 3.

— СТАРМЛАДИ —

Стр. 23.

Взирсдиа џжЏ, = и= за јефшии вазар. Распрдаја у Нруиајиа

ВглиН« фрај Нонцвраш бедиНих сила 1РГОВИНА КОД

Са „народне гужве". Кад је Јаков, на „народнпј .чабави" у вајвећем јеку гњавио публику нродере се Др. Сос: Немојте толико торокати! Народ се згледнуо. Иије разумео да ли ее то њега или Јаше тиче. * У програмује између осталог „народа" учествовао и један циганин у надигравању. Боље би било да еу га пустили да и он држа какав говор народу, иа да се он и Јаша надмећу у надлагивању! (Сумњамо да би циганин иобедио! Пр. ур. „Ст.") * Неко се чудио одкуда је чланица срп. нар. позоришта гђа Јовановићка за своју тачку изабрала баш „н оћ" — од толило дана. * У погледу награде од народне забаве нада се ратарско певачко друштво, као и занатлијско „Невен" друштво, да ће им и ове године „штогод" у „Застави" обећати. Они ће се међу тим држати оне народне пословице: „Обећ ањ е . . . ."

?ашне бомбе. — Србија је опет намерна да пошаље неке аоте великим силама. Ако се те ноте не допадну великим силама, а она онда обећава да ће на пролеће послати одмах и банде (комитске). — Енглески краљ Едвард посетио је ових дана немачког цара у Берлину. Други састанак мисле да закажу на пролеће на — Балкану.

ЛИСТАК.

Зембиљ. — И 3 В 0 д. Све ведике европске новине пишу да неће бити рата, по што се је Аустрија мало сјавашала, а да видиш и наш заступник аустроугарских интереса на Балкану-Вагнер, и оно је увукло језу у гузу. Само каднокад ио мало мајуцне, ама га његови господари саулисавају, по што по њиховом рачуву сад није сезона од лајања. Ђе с' Вагнеру, камо се? Камо онај некадаш њи џатлук и хршум ? Камо оне блесасте пријетње и денунције. Камо онај шашави Дон Кихот, који се је овдје осјећо и понашо ко какав њемачки намјесник у Камеруну. Еј Вагнеру, Штадлеру, Луегеру и света скемлијо римска! гукните мало иреко своје штампе онако ко прољетос, па нас на>1ањкајте мајки Јевропи. Неће џадије, него шуте ко заљев ни. Шуте, јер знају да је уз нас читава Јевропа и да имадемо седам главатих ћаћа, који се за нас брину. Кукавице и џадије кад не могу нама ништа, а они искал>ују свој немоћни бијес на оној шачици личкијех Србаља. Ама акоће! За оне личке „велзиздајнике" свети вам се сам Господ Бог који се је такођер придружао Турско-руском-енглеско -Француско- талиЈанско -црногорскосрпском савезу. * Во времја оно, кад се шћаше по земљи Хрватској — по Хрватској земљи да преврне и да други поетане бан, велики се и суви зулума починише на јаднијем Србовима. Обједише их да су велеиздајници и великосрнска пропаганда једна касти. Преметнуше многе „великосрпске гаће" са ћирилским монограмом, а половину народа одведоше у заточеније у Загреб. Раухови пандури и истражни судци заједно са Франковим керовима нутујући тако по лову, ударигае на оџаке некога попа Мане. Франков чад залајаше, а авџаја завикаше: — Отварај попе и на сриједу великосрпско оружје и џебану! — Свежте господо те керове за плот, а ви изволте самном у кјћу да потражимо! — Рече поп Мане, и уведе ову чудну „шикуцију" у собу