Стармлади

Бр. 5 и 6.

- СТАРМЛАДИ

Стр. 43.

Наша тактика. Стари радикал: Теби као чврстом и одлучном могу то рећи. Немој еинко да то повериш коме. Млађи радикал: Воже сачувај. Старирадикал: У чему се саетоји опсена ? У томе да комедијаш много, много и не-

Новине на селу.

ирестано говори

тако, да му евет с мо у

зубе гледа, а не пази, шта ради Тако и ми Млађи радикал: Иди, молим те. Стари радикал: Јес', јес'. И ми и сви ваши пишемо и нишемо и говоримо и говоримо много, много и свет чита и чита и гледи и гледи нам у уста, па онда лено не види, шта ми ра димо. М л а ђ и р а д и к ал: Јес' Бога ми, баш је тако. Стари радикал: Ето видиш. Сад се на прилику прогоне самосталци у Хрватској због Срнства. А ми ? Ми ти лепо још грдимо те самосталце, а вамо у Угарској сазивамо зборове и приповедамо о Српству. Млађи радикал: Па и јест у Врањеву, Кикинди... Стари радикал: Да, да и тако ћемо редом. Кад се опет тамо смире прилике, а овдекана узмуте, онда ћемо опет онде држати зборове. Поред иисања у нашим новинама тако по мало и говоримо народу и онда Млађи радикал: Овда ни вајокатији не види С )нца ви у по бела дана, сам) ако ми хоћемо да не в^ди — Бадава Јашина је тактика паметна.

— Мора да ииате много рипортера, кад су вам новине увек пуне новостима из места. — Немам~ни једног — али сам ожењен.

ГГеатраохиј а,. ч у Д 0. — Чудим се да г. управитељ српског народног нозоришта није набавио тај нови леп комад, који се сад у Будимиешти даје. А то би било нешто баш но његовом густу. — А како се зове комад? — „Гола жена!" Појмљиво — Него и г. Петровић је дивно одиграо данас своју улогу Отела. Царочито ону сцену у којој дави Десдемону. — Није чудо. Десдемону је нграла његова пуница. Из срлске шмире. — Кад сам једном играо у Оиску, публика је хтела да разнесе касу. тако је навалила. — ■ ? — Искали су натраг новац за улазницу.

Радикалијаде. — Зашто су радикали дали манастиру Беочину највише новаца за зејтин. — Зато да му се архимандрит скорим отисне са иоверљивих конференција као ио зејтину. * — Но, саборски је Одбор скрој''о тесну капу нашим калуђерима. Шта ли ће сад ? — Сви ће стуиити у радикалну странку. — Ето онда нове неприлике за во|е. — Они ће бити сити, а народ није гладан земље, па куд би боље.

П р и ч а. Први књижевник: Опрости, али морам довршити ову нричу. Други књижевник: Причу? Та тп иишеш писмо и то ј ш твоме кројачу! Први књижевник: Па баш за то је прича. Пишем му, да ћу му идућег месеца зацело илатити.