Стармлади

Стр. 34.

Бр. б. и б.

Стрелице. — Раух никако не може да створи себи странку. Сад као хијена отвара гробове оних које је он саранио и назвао „мумијама" и урличе у „Аграмерци" да га помогну. Међу тим кажу да су се „мумије" од чуда у гробу пре врнуле — и све леже нотрбушке. — Велико евронско питање о рату на Балкану решено је уз припомоћ велесила. Поштоје ( рбија у том решењу највише „извукла" — то се њена дипломација сарема да захвали велесилама овако: „Сваком брату евала оста глава ћелава". — У Русији, кажу, да је Извољског положај уздрман, а народ да је огорчен што је Русија ирвзнала анексију. Извољски се нравда и вели није он крив него Немачка која га је натерала да призна анексију. — Неки Др. Фридјунг „дворски историчар" одао се на прикупљање ФалзиФиката за „велеиздајничку" иарницу у Загребу. Фјлзификцти ће биги богато награђени, а могу се слати на Керентаиа, њега или чак и на Ђорђа Настића. — У Земуну и Руми су ухашпени вови „велеиздајници" већином радикали. Надати је се да ће „Застава" донети у својој регелуши како и радикали почињу осећати благодети Рау?овог „по Србе лепога и доброга програма" — Што рекао Јаков Измећаревић. — У Србији прети опасност да ће збацити Карађр| ђевићеву династију. — Сад ће крг-љ Петар и поред његове сретне звезде рећи да се под несретном звездом родио. — Пре но што ће погубити краља Алек сандра краљ Петар је изјавио у жсневсквм листовима, приликом Алавантићеве г®ере: „што ћу ја о гиави радити »р^љу Александру, гад моја звезда, никада се није тако сјала к-*о сада !" А (8Д би могао овако рећи: „што ћу ја себи о глави радити, кад моја звезда још никада није тако тамна била, као штј јесад ночела тамнити!" — Него Карађорђ?внћи канда радо убијају. Пре су смакли два Новаковића на џелатски пачин. Сад су ногом стали за врат једном сиротом слузи — и не сањајући да ће слуга ст„ти за врат престолонаследникову краљевству! — „Наје Фрај Прасе" и „Пештански Лој" почињу доносити лажне извештаје са „велеиздајничког процеса". — Боже мој не могу они за љубав „велеиздајничког" процеса говорити истину кад су цеаог века лаг. ли. Он је зе^ раније зазео плурално. — Ја сам и досада о изборима вршио плурално право гласа. — Како то ? — Тако. Продао сам обично свој глас и једном и другом посланику.

Хеј ба^ушна, баЂушка ... Хеј баћушка, баћупгка •Јадна ти је маћушка Шта ти вреди сабља, пушка?. Кад те бије швапска ћушка!*) Хеј баћушка, баћушка Жалосна ти маћушка! *) Одговор Немачке државе.

Позно кајање или

Кад Чивут банкротира.

— Јесте чули да је банкротирао Кон са двеста хиљада круна? — Ох, мене несретника, — Како? Да нисте и ви оштећени ? — Па наравно. Прошлог меееда је искао моју ћерку — а ја га одбио.