Стармлади

Стр. 40.

СТАРМЛАДИ

1>р. 5. и 6.

Пред ковачницом.

— Но мајсторе, шта је ново, ти читаш вовипе? Хоћел' бити рата? — Чатам ђавола: ову крајцарушу, што је зову моргењача — Знам, знам, „регелушу". — Сад ид' регелуша ил' ергелуша, тек кад је нрочитам од главе па до репа — Косте Брадваровкћа а ја знам колико сам и пре тога знао : н и ш т а ! — Чуо сам, мајсторе, чуо, да те новине много лажу, што рекли: лажу, лажу, а нигда да запну .. . — Хја, шта ћеш, то јој је занат, као мени поткивање. — Па да ви'ш мајсторе и они поткивају ... — Истина је, истина. Само што ја поткивам коње, а они телиће ... — Тако је. Ти кујеш у твојој ковачниди како ти х ћеш, а она у својој ковачници како она хоће. — То је јест, ташљерници ваљда, газда Совро. Заш' Јаков није изучио за ковача него за тишљера. Ал' и уме да „струже". — Знамо ми то комшија, знамо. Нисмо ни ми цокулу сисали. Велики су то преваранти народни. Таких лажова нема ни у једном ло вачком друштву. Шта ти мислиш мајсторе, за шта су нас они све досада слаглли. Слушај само: Слагали су нас за рит, па зд манастирску земљу, па за школе, а меленачку општину чак су слагали дч ће јој брисати стари дуг за црквени прирез само да их бирају, па у место тога, још и др. Сос тужио за прико хиљаду круна трошкова. Само сад, кад су меленчани искали преко еуда рачун а он не уме да састави. Сабооски одбор му је иш'о ва руку и досудио 1000 круна — ал' он каже њему је то мало, не зарезује он саборску пресуду ни ушта. Али диванићемо се ми с њима док дођу нови избори за црквени сабор. Све ћемо их оплавком изјурити из авлије, несреће једне. Како се само продали бештије једне у Хрватско 5 , оном Србо ждеру Раушу. И још веле, бештије једне, како у његовом програму „има много леиогаи доброга за Србе !" — па ту човек да ве пљуне. — Море, газда Совро, иљувано је доеада доста њима у лице па они то обришу и кажу киша је... па и даље измећаре...

— Него мајсторе, сад онет не знам хоћс ли бити рата? Како ти мислиш? — Хја, како да ти кажем. Ја знам кад дођем ноћу кући, иа не нађем метлу на свом месгу у кујни: — рат је неизбеж. н! Пре неколик > дана је била метла из кујне кренута, ал' сад је опет видим на месту. Дакле: неће бити рата! — Тако и ја чујем мајсторе. Заш' кажу, Руеија је приварила Србију, а Јанглез нема војеке, Турска савила реп на ћути, а у Враацуекој несму да се макну због цуцулиста. Еле овамо онамо па ио Србију зло. А како се сложиле Швабе — добро је њој сад и ћутати. — Ал' и јес' богат шамар, што га је пришио европској гђи дипломацији — Шваба. Сиромах Јанглез још и сад се чеше и не може да дође к' себи. — На здравље им конФеренција била! — Тако је, тако. Готово. — Колко сам дужан? — Две круне? — Две круне, а што тако скупо ? — Хја, због рата.... комшија. Чак је и лебац скочио што се једе.... а не би гвожђе, што се лију топови и пушке.. . — 0 богом комшија! У здрављу! — Ђеее риђо!... „Дечији" сввт.

Шегрт Аца: Верујеш ти Шацо у роду ? Шегрт IIIаца: Ја не верујем али моје мајсторице ћерка мораће веровати — каже мајсторица.