Стармлади

Стр. 50.

СТАРМЛАДИ -

Бр. 7.

Страсии даин. Вежите звона ! . . Завладај тишино, Не би ли душе ббл наш одумино. На крсту страда Избавитељ света, На крсту пишти љубав разанета! Заустављајте попевку, весеље, Затомљавајте слатке срца жеље ! . . Недеља ј ово тешког страдања: Једна се вера обесно прогања. Докле ће трајат' страшни дани ови? Ходи, Ускрсе, снагу нам обнови! Хоћеш ли доћи? . . . Ах, ја немам нада. И нада Српска у окових страда. Ах, ја бих знао љубав осећати, Ах, ја бих вол'о Ускрс веровати, И над'о бих се — у Бога доброга, Ал' Србин брата сам продаје свога. . . МапвиеШз.

И њему једно јаје. Ти не гледај Ово јаје, Ве1> онога, Ко ти даје.

ранобор дба срисНз родоНаљр. — А зашто су Клицуру, којег два пут није хтело миниетарство да потврди за школског реФерента поставили за реФерента и над главним реФерентом. — За то да докаже да он и без владине дозволе може још у већем чину да по школама рије, води истраге и после да еуди по оној народној : Ко те тужа кадија, ко ти је судио кадија. * — Зашто, су и проФ. Живојновића поставили за заменика на женској школи а не Ботка Петровића ? — Зато, што Бошко хоће да је и радикал и опозиција, а проФ. Живојновић нити је опозиција нити радикал, али ипак нагиње радикализму. Друго он најпре доспе да поред Матице Српске, приватних часова, „Трговачких Новина", друштва „Невена", дилетаптских иредстава, главног занимања у гимназији као ироФесор, да се мало сигра и девојачке школе. •* — А зашто су радикали у темишварској епархији најспособнијег нашег.учитељв, највреднијег раденика на науци, педагогији, књижевно-

сти и привреди Љубомира Лотића, бив. школског реФерента толико гањали ? — Зато, што је тај човек у народу многа добра учивио, па је сав народ у темишварској епархији почео да га воли — а он има ту неспособност да није радикал — па за то смо га гањали што висмо могли ни у чем га ухватити да га суспендујемо, па да поднеее и сам оставку — да можемо једног нашег трута на његовом месту поставити. — Е, сад ми је све, јасно. Живио наш Јаша Кошутић.

Пред Ускрс.

БаЛушка: Држ' Чвабо, да се тудамо.

После туцања (које није Ускрса ни видело). Србијанац и Црногорац: Ауу баћушка, а шта му је то? Па то болан, ван природно мирише! Да простиш ко неки мућак. Две Швабе (задовољно се цере): Хехехе, гомши рац, снала смо отафна шта у тај ј-ар — триненштект! Касала то нама фетер Гљуповски још лане, у купатила ! . ЈЛ. '