Стармлади

Вр. ?.

СТ АРМЈ1АДИ

Стр. 55.

Ђука и Шука. Ђука: Јеси ли чуо Ђука, да босанска влада гради неки музеј у Сарајеву ? Ш у к а : А шта ли му је то музеј. Да не буде и то каква влади• на музара. Ђу ка: Ја шта је него музара. Помушће народ за два милиона Фиорина, по владином есапу. Ш у к а : А што ли ће им та „Музара"? 1у ка: Па тако. У њој ће да скупи разне знаменитости. На пр. Јагићев „б осански језик", па Франково „х рватско право на Босну". А од ваневропских животиња ће се у шпиритусу оставити: бештија Настић. Ш у к а: А да ли ће нримати и костуре? Ђ у к а : Ја шта ће. Ш у к а : Па како би било, да првог босанца који умре од глади, узму у тај музеј, па да од доцеијег поколења, кад му стану истог показивати, зараде пару.

У нужди. — Шта зар и ти читаш „Ергелушу", убила те Анатема!? — Шта ћу, брате, кад других иовина за крајцару нема. Чуо: Гореки. Шша ради чо8еИ Иад и морте Иод № да с« Вјзеслаби? Онда у страном свету штампа оваке посетнице:

Рго!. Вг. Т1Н0М1К 05Т0Ј1С МКдМес! с!ег ШегагЈзсћеп бесИоп с1ег Ма11са бгрвка УогзКгепЛег «Јег (1гаша {игд18Сћеп бесЈЈоп с1ез бегђјбсћеп На11опа1(Неа(ег$.

ЗЕМБИЉ. Шта 6и све било, да је да Бог сачува плануо рат. — Колико се смије бити Србин, а нолико не емије. Еј ®ала ти Боже и Богомајко који ти нас избави од велике напасти, и који нае убрани од великих агарјана и наших душмана Србије и Црне Горе! А башданеби српско православне званичне Русије и да Извољски не признаде анексије, било би нас чолакастих и кусатих и без носа и свакаких. Боже какав би изгледо рецимо наш Лазар ембер (Др. Лазо) да су му, да Бог сачува, комити одрезали језичину. Би му се омазудио и дирекционсрахатлук у мађарској банки и посланичко мјесто у „Босанском сабору". (Мац!) А какав би изгледо поп Ристо Кењић, да му је, убрани Боже, Лазар Сочица по д р е з ао уши? Би изгледо, не буди примјењено, ко човјек. Ја како би тек изгледало послије рата, кад изиђеш ва сокак и среташ свијет — у онога одрезано оно, у онога оно. Сретнеш госпоју Кермину, одрезан јој нос, па умјесто носа метнула црвени патлиџан. — Свјетлароеум, госпоја Кермина! Базистен тос, камо ти госаоја нос? — Одрезала Фафлуктер монтенегринер. — Ох, Јездос Марија, Јездос Марија! Па што ће ти госпоја парадајз на носу? — То моја кинстлих ное. — Ах, ах, ц, ц, ц! Вала ли им њихове калчине, бели ћемо ми те Црногорце казнити Ганце Монтенегро верден мир хелаћ махен. Сретнеш Ђорђију Настића и на њему пасија глава — Цуке, цуке, ком цуци! Азо, ком цукеле! Азо ком ! — Ав-ав вав-рррр! — режи Ђорђе на ме. — Азо ком, мајка му стара! — вабнух га ја, па му показах оглодану кост, и он одмах притрчи. — Азо ви гец цуци, шта је с тобом? — Авав-вав! 1Јрођ се не питај ! вели 'Борђо уфати ме у кланцу Јадиковцу војвода Довезенски и одсијече ми главу. Куд ћу јадан без главе, те у беч на клинику, да ми пришију другу главу. Почеше доктори операције и пробаше главу од сваке звјерке и хајвана али ни једна не пасује. Док ће један искусан хирург: — Дајте - вели — људи, да му метнемо пасију главу, јер судећи по свима симптомима срце му је паеије, а на паеије срце и не иде друга глава него пасија ! — И тако ми метнуше пасију главу заврши Ђорђо и стаде махати репом, очито задовољан са својом пасијом каријером. — Ма, мени се чини, да на теби никад и није била друга глава него пасија. Јер има много створова на свијету, који носе инсанску гла-