Стармлади

Стр 58.

- СТАРМЛАДИ

Бр

СТГЈ1ТАНИЈАДА. (По Ка-ћаноном ) I. Ој на мору, На БосФору, Цариграду, у Стамбулу Илдис ћошку — царсхом двору Седи султан у Сарај у, У харему турстм рају. Ко погачу замедљану, Држи султан власт у руци, Ко јабуку на свом длану Држе њега Старотурци. Па по ће®у своме влада, Од иетока до запада. Верни Турци, злато шиљу, А Арапи, коље красне, Раја силан харач даје, Ж поклоне друге масне. А паше га ропски дворе, Шечк ислам, као свеца, А сви веле, то је за то, Да с' одржи сјај мзсеца. Али султан сретан није, Мисао га једна вије, Ко крвави неки вуци, Та је мисо: Младотурци! П. Додијала правда турска, Пролива се крв ћаурска, Јермени се, Срби, кољу, Султанову врше вољу. Свуд се пљачка, свуд се хара, На све стране „правда" стара: Пљачка султан и валије. Ваде, Турцч, друкче није, И да народ без устава, Накчд неће имат права. „Устзв, устав, дај султану, Да залечиш стару рану!" Народ иште своја права, Ил ће доле царска глава. И без да је пала глава, Народ доби своја права. Ш. У Илд-су нема лека! 3*луду је харем дивни, * Залуду је низам силни За султана нема лека! „Моје иаше! Јади моји ! Моје паше ! Јади тешки ! Зар је умро дух витешки, Изумрла стара снага? Па с' плашите турског врага. Младотурци, Крвни вуци, Разјурише камарилу,

Отеше ми, сву власт, силу, Ој душа ми силно страда, Младотурчин, устав — влада. Прз је падо, црној земљи, Црну земљу челом бије, Преда мном се ко роб вије, По тлу пуза на колени, Страхом с маша царских скута Целива их два три пута, Па онда збори: „Благо мени, Шеик-ислам свету росу Милост царску на ме просу !" А гле сада шта сад раде, Какву власт им устав даде, Чекај туре, стани море, Баће теби, црње, горе, Јест тако ми дина мога Султан неће гледат тога, Стаћу за врат том уставу Смрскати вам тврду главу. Саид пашо, сив соколе, Твог падишу душа боле, 3» тебе ми пашо кажу, Да арсалнско имаш срце, Осветлај ми сине, лице, И освети славу нашу. Дај потражи, болу лека, Али леха бојне славе: Нек полете русз главе, Младотурске тврдоглаве; И потече крви река Нек ћаурлук види сада, Да јопт султан. овде, влада. IV. Шта се чује. . . . Шга ли тутњи по сред Цариграда. Није сада, што је досад било, Баш није се много ни крвило, Одрубише неколико глава, И сз њима младотурсха права. Нати султан броји мртве главе, Већ по граду победу сад славе: Младотурц'ма власт су одузели, Шенлук гради с војском се весели. И часте се.. . Зулумћари стари, И не мисле да ће ћеФ им Неко брзо да поквари V. Подигла се силна војска, И топот се коња чује, Младотурска силна војска, Цариграду с приближује. А креће их мисо света: Та освета! Камарило, змијо стара, Што си Итдис Каоск, Отров репом опасала!