Стармлади

СТАРМЛАДИ —

Вр. 9. и 10.

они имају батине, на ће прије они нас, него ми њих на тај начин надбити. Баук: Видим Ви ее бојите. Ви сте малодушни .човјек, Ви морате знати да је нас три на њиховог једног, а материјално овдје у 8агребу они ишчезавају, тако их је мало, овдје би се проекрибирањем дало најбоље дјеловати. Ако имате страх пијте као ја. Пијте очајно па ћете бити кадри учинити све и на властиту матер пудати. Камо среће да су сви Хрвата као ја, не би било ни једног Србина. Кранк: Ја, али тешко је то иреузвишеви, пол^ција и остали еигурносни органи (Баук не стрпљиво маше руком и прекида га). Баук: Каква нолиција, молим Вас. Бјелковић'^ће му већ запослити чим другам. Кранк: Још једна молбица. Да преузвишени поради код министра рата и заговара на шу молбу за наоружање. Ваук: Свесрдно, свесрдно. Кранк: Преузвишени ја сад идем. Ми грозничаво уписујемо чланове, а за пет дана, у четвртак у вече биће главни договор и прочитаће се ратни план. (Клања се дубоко, а Баук му стеже руку и прати к вратима). Баук: Пазите само, да Вас когод не сиази од оних проклетника. Кр а н к : 0, тога се бојим као ножа. (Излази). (Баук прилази орману натеже Флашу и и дуго није) Света капљицо, колико си ми добра јчинила. Како да ти се захвалим, него да те пијем и у себе слијем. Ти си ми омогућила велике задатке. (Сједа и узима перо, но том устаје и нестрпљиво звони. Промаља се једва глава кроз врата). Баук: Карл, донесите једну Флашу коњака, али у галопу! (пева): „Шта би био овај свет Да нам пиће није лек Р' (Натеже Флашу). (Завјеса нагло пада). Чин IX. Соба у стану др. Кранка. Четири сахата је по подне. Цио генералштаб странке и легије је на окупу и женске су присутне Кранк. (држи у рукама ,,Усаавност а ) Како може овај Сурутка тако бедасто писати, гдје би ми били за герила рат. Водити такав рат, значи ићи у кланце и брда на граници, а туда су настањени сви проклети Срби. То је лудост тако шта и мислити. Молим Вас зимско доба или рано прољеће, а ви дркћете у опанцима и лаком од«јелу. У љето још како тако и кад би били на каквим ненриступним брдима, али молим Вас, ноћ је, прикраде се онај хајдук, допуже до Вас, нож преко врата и збогом легијонаш. Да се једном за увијек стане на пут оваким безобраз ним нзмишљотинама, које би нае коштале живота, и које нас гурају у пропаст, ја овдје свечано изјављујем: „Ми не ћемо умирати." („Тако је, тако је" проструји кроз собу). Но ми

ћемо бити борци и тући ове код куће, који нису оружани, а радићемо то ту заштитом власти и нолиције. Гадес: Молим Вае, ми смо се овдје састали, да говоримо о ратном плану. За то ћу ја (развија неки огроман табак папира) овдје разлпжити. (Улази листоноша и предаје једну карту др. Кранку) на који начан ба се могло најуспјешније дјеловати против. (У тај мах Кранк дрекае очајно: „Рави", упре самртни поглед у врата и срупш се на земљу. С и р утече под сто, Исак за шиФОнер а Гадесу испаде папир из руку. Једиви Загула скаче и вади револвер „Шта је? Наиред! Барјак! Слобода ил смрт!" Тако траје иодужа станка, све је у смртном страху. Тада се довлачи Зелени и подаоси Кранку неко освјежавајуће средство под нос.) Елег: Како је стари? Кранк: (Изнемогло, бришући као грашак крупан зној). Зло, проклетник, у мало ме није шлаг потреФио. (Дижу га) госпођице има ли у соби чиста рубља ? (одлази у другу собу). (На иоду стоји карта, нико се не усуђује близу, тада је дочепа Загула и чита): „Стари Шајлоче! Одавна еијечеш ®унту меса и још ти није доста. Али ево мене наскоро тамо и ја ћу ти одрезати само четврт Фунте, али онако од срца. Заклао бих те зубима, али нећу да се отрујем поганом крвљу. До виђења ти, твоја сранка, сва та легија и ти угледнији твоји пријатељи и покровитељи. Исаовједи се и чекај ме Комита." („Отрашно" чује се из гомиле. Елегова коса стрши као стрњика од страха. Сир с капулом извлачи се еспод стола. Исак за шиФонером склапа руке: „Грозно ! Богомајко помози!") Татош: Не чудите се, такви су комите. Они ће се освегити, кога на зуб узму, то је све бадава. И што је главно, њему је непријатеља заклати као попушити цигару. Свака чета има по једног, који врши џелатску сдужбу и коље оне, који су одређени. Јао ономе, његовој породици и родбини, који изазове гњев комита. Могу године прећи он ће се осветити, јер комита не опрашта и пе заборавља. Само нас боже њих сачувај ! Г адес: Боже свети сачувај нас од комита. (Сви држе руке испружене на молитву и клече. Загула обара барјак земљи У то се помаља Кранк из друге с бе и клекне на вратима сагињући чело земљи. Један моменат је гробна тишина и онда се чују с поља звуци музике, која изводи „мртвачки марш". Сви се пренеражено згледају.) Бошњар (плачно побожним гласом): Сачувај нас Господине! (Завјеса пада веома лагано). (Наставиће се.)