Стармлади

Бр. 11. и 12.

- СТАРМЛАДИ —

Стр. 91.

Пред ковачницом. (у меето под еувачом.)

— Држ' комшија... — Држим, мајсторе!... Ударај, ко неки дан заједнички сабор но Ружа Шандору — хоћу ре ћи Раушу. — Па шта је ново комшија? — Скоро ништа. Дошо нам кући на одмор, нађтагош ур, госпр' Јаша Мркшић ... Па јест' уморили се људи. Није шала, каже он, толике милијуне изгласати да народ плаћа... па ту човеку да отпадне глава од силног климања, каже он; а језик да одебља од непрекидног викања.^тако је" и „ељен". И да није човек глупав, каже он, мож' човек оглупавити од силног климања главом и кроз две године само ћутати и само те две речи говорити као папагај. •XНего шта мислиш мајсторе, ко је управо са том ходошком манастирском парницом. Ко је у праву Др. Мушица или Др. Малешевић? — Хе, знаш комшија, имам ја једног шегрта, здраво „добро" дете. Неки дин а он каже мајсторици: „Мајсторице хоћеш ти мени дати још један колач? А мајсторица му каже, а што питаш сине? Хе, каже „ако ми нећеш дати још један, да овај једем лагано!" Тако и Др. Мушица... шта он зна хоће ли њему мајсторица Автономија дати још једну таку парницу, па је чова процес терао, терао, док га није дотерао тамо где је био — и пре започете иарнице.

Жонкуренција Домаћица (која је нашла своју кашику код куварице у сандуку). Како, ви се још усуђујете тврдити, да то нису моје кашике? Еуварица: Да богме да нису, јер изволите видети, на њима је урезано код „Беле лађе". Домаћица: Баш то јесте доказ да су моје, мој муж је тамо на косту био, пре своје женидбе — скоро две године. Куварица: Извините, али и ја сам тамо била куварица — четир године.

јМо?к' и шај ђабо биши.

Д о м а ћ и н : Да, већ три месеца; жена га дневно учи и још никако да реч проговори. Гост: Можда му није дала до речи доћи.

У библиотеци Матице Српске. Један члан: Молим, вас, могу ли добити, какву књигу из Матице Срнске — ради штудија Библиотекар: Жао ми је, али сад је баш однео Скерлић — и последњи комад. Чак ни за Тихомира није оставио ни један комад — за штудију.

Умирење. Мати: Шта ти пада на ум синко, да на ште срце једеш те зелене, незреле јабуке. Синчић: Ко ти каже, да је ово на ште срце.... ово је фала богу, већ и четврта...