Стармлади

Вр. 11. и 1б.

- СТАРМЈ1 А ДИ

Стр. 83.

Ј<ако се зовемо? Или: Како нас зову? Радикалеко питање пише: Снаша Сомић витез од јеленеког ножа, члан вацке академије, тајни саветник бана Рауша и Фрање Кошута, и вођа ауетроугареких и троједничких — слепаца, савезник Јозуе Франка, Јожике Мајера и т. д Безимени уредник клозет новина — свијух влада, бивши магарац и т. д. и т. д. Питам: Је ли оно странка, коју не знаш како да је назовеш? Може ли оно бити странка, која нема сталности него измећарски служи час једној час другој влади? И може ли у једном народу, да странка служи коме хоће, па и црном ђаволу, — и барону Раушу. Код нас је дотле дошло. Свака птица знаде своје јато, а сваки брат тежи своме брату, па и бува, и буба шваба и стеница — те најодвратније, најгадније и најбезобразније животиње и оне знају куда сиадају, само ми смо се створили у нодгузне муве, муве без главе, на час се Рауху, а час Векерлу увлачимо ... мислећи да ћемо се ту меда набрати ... И за камеше, балване, па чак и цепанице се зна, куда која иде — само за нас радикале, те најљуће Србе се не зна шта смо, ко смо, куда припадамо. Него нас наше госе Рауш и Векерле као какве кладе ваљају, цепају (од Хрвата) крешу, (минастирска уредба) ударају час чекићем (срн. школе) час маљем (велеиздајничка парница) по глави и дробе нас (види ирограм: „у ком је много лепо и добро за Србе") и подупирају нас иод трошне зграде, још које је Кошут основао 1848. год. — час нас нодмећу као стубове под зграду бана Рауша, која тек што му се није над главом стропоштала — и разуме се да ће онда и нас иод собом затрпати. Али зато и опет кажем оном Змајевом : „Окати виде, брег нам се рони . . ." Ко има очи, нек' бега... И то што нре. Само што пре. Јер кад кров над главом пуцкара, што дуже пуцкара, тим ће сагурније — срушити се . . . Радикалнн етравка није смела под тим кровом и даље ост^ти... ако није хтела да је банова трошна зграда унљеска ,.. а нека нас називају ненрија тељи пацовима који бегају е лађе која тоне то нас мање дира — него кад нам се кров над главом сруши. Признајем да су Милетић, Вук Караџић, Даничић, Таушановић, Гај и други одлични родољуби признали да су Срби и Хрвати један народ — али они онда нису могли предвидети, да ће радикална странка икада стати у службу бана Рауха, Векерла и Кошута, јер су ти велики родољуби велим били у заблуди — а ја блудни син нисам! Заш ако Срби и Хрвати и на даље остају у коалицију као један народ — онда и јаи мој Раух и Франк - оетадосмо на дуду. С тога и опет велим ко смо, шта смо а како нас зову — а смело кажем и тврдим : одроди, издајице, нико и ништа!

А мислим да нам је то и сва ово страна и она страна српска поштена штампа и признала кад је мене као вођу за дуплу ништицу проглаеила. 00.

Орпски кошутовци. — Терају иолатику —

I. Кошутовац: Је си ли читао — петковачу — „Заставу" ? П. Кошутовац: Је сам, како не би. Пре не би читао „оче наш" — него њу. I Кошутовац: Е, на кад си читао кажи ти мени : Шта су Срби и Хрвати? П. Кошутовац: Браћа. I. Кошутовац: Ал' Јаша каже да нису ! II. Кошутовац: Море какав Јаша, безтрага му глава, кад су то признали Милетић, Вук Караџић, Даничић, Таушановић, Стојановић, Богишић — и сваки који није у туђе таљиге уирегнут. I. Кошутовац: Па да шта смо ми ? II. Кошутовац: Близанца! I. К о ш у т о в а ц: Па то су онет браћа ! П. К о ш у т о в а ц : Нису ! 1. К о ш у т о в а ц: Па да шта су близанци ? П. Кошутовац: Па једно дете од две матере.

ДВ0МИСЈ1ЕН0. На улици се десила крвава туча. Народ се скупио око једног, ког су премлатили, и изгледа да је мртав. На један мах ће једна старија женска приближити му се, те осетивши да је премлаћени још жив, узвикнути : „За име божије брзо по л е к а р а — он још није сасвим мртав!"

тг Патријархов коадјуатар. -*в (Види елику на 2-ој етрани). *