Стармлади

Бр. 11. и 12.

— ОТАРМЛАДИ —

Стр. 85.

Политички краставци и тиквице. — Наетуиила је сезона краставаца. Уредништво „Заставе" је изнело четир корпе на продају, укисељено у воденим чланцима. — У Рауховој „Уши и , Франковом „Хрватском Браву" и ПФајФеровој „Крави" — лупају тикве за своје телиће. — Легионаши изјављују, њима тикава не треба, док су им на рамену главе. — Мата Косовац јавља да има и он једну грдну велику тикву на продају, која је родила у радикалској автономној башти, а стала је унраве Фондова само 40.000 круна. — Бан Рауш, вратио се из Иеште, где је био да продаје бостанџијама краставце. — „Рапсвотај Угесвегт бгбуе^е^" јавља да му је иошло за руком да оилемени три зелена краставца на српском ђубрету Стевана и Александра Теодоровића, и ђубришту радикалског Саборског одбора, Владе Петковића. -- Бечлије су раде да напунеједан део босанских тиквица са Филованим уставом из бечко пештанског парламента.

ПсеЈније зру^ине. Уелед псећијих врућина, иобеснео је један пас у радикалној ергели. У недељу је осакатио једног старца. Да псето неби још кога честитог грађана осакатило, упозорујемо нашу славну кошутовачку полицију која се одала у последње време на стрводерство убијањем паса — да и на то радикалско штене припазе, ма да је њихово. Судећи по лајању, држимо да псето мало шантуца.

Стармлади и младстари. — Из политичке школе. Стармлади: Верујеш ли ти у ускрсвуће! Младстари: Верујем! Стармлади: Зашто ? Младстари: За то што сам неки дан уверио се коалицијонашком мађарском владом.

ЈИекад и сад; или: — Радикалија и „еамоеталека дечурлија". Песма од Јаше Рауховог, злу не требала. Све је, све је друкче било, За детињског нашег реда А данаске то се само Међу нама нриповеда. * * * И народи, јест и они, Имали су намет плитку, И они су негда били У детињству, у повитку. Служили су тиранији За ропитво су нрвцу лили*) Иомагали душманину**) А душман су себи били. А слободу — своју драгу Газили су они сами, Чупкали је . . . ал тако је, Кад су били још у тами. Тада им је доста било, Да засладе само уста. Некад их је довољило Обећање, речца иуста. Ал прошло је и то доба Кад с' народи играт сташе: Играли се дуго, дуго, Па се већем наиграше. И народи о евачему Већ друкчије данас суде, Та време је наиравило Од дечице — зреле људе. *) Удбина пр. ур. „Ст." "*) Раушу пр. ур. „Ст."

Предсирема (Или кад је видио „човек" да не помаже оно ш!о елаже нашто ее одлучио ) На велики нетак.*) Мав'о сам се вина - и воду ћу мавут', • И мастила можда скоро ћу с' оканут', Јер залуд се пише, залуд песма слаже Када не иомаже . . . А кад сит већ будем опевања јада Мастило ћу с руке крвљу сирати тада А већ чијом крвљу? Манте, манте само Ми се добро знамо. (Прво коло пееама од Јаше.) *) Или Туцин-дан? — главно је по програму у опи великог празника.