Стармлади
Стр. 116.
- СТАРМЛАДИ —
Бр. 15. и 18.
музеја? Шта је био док је био у Сарајеву код беледи.је? То иам Ђота још нигдје није одговорио. — Та то зна и сваки сарајевски врабад. На дневном су реду дакле пасији, односно Настићевп дани. Е па здрав си Ђота, сретна твога имепдана! Много година у здрављу и рахатлуку ђаволске конце нлео и с г се у мосуру срео и не мого га мимоићи док га не појео ! Ћорав ходио слијепце водио п Бог ти дао здравље од мога здравља! Дакле и ООн нам ,је проговорио, и епо га ђе као бумбул птица поје Богу својему за готове иовце. Из његова се говора види, да је из чистог родољубља отишао у Србију, Особито се је одушевпо, кад је прочптао пеђе да .је Србија Пије-монт српски. А Ђотин управо и јест идеал, ђе се добро пије н једе. Хрватска, рецимо, ако се је икад могла назвати хрватским Пијемонтом, откако јој је на владп „Сервус друштво" мора с правом носпти име хрватског „11 иј е-монта. Ђота као велики љубитељ диспозицпоннх фондова, учинио је ашик и на биоградски диспозициоии фонд, али ту је грдна рано! добио корпу. Од тада је замрзио и. Србцју п Српство, а СрбИјанце, који му ие дадоше „динара" „него фус у гуз" назвао је „килавим Пијемонтезима". Али од свега, највише мрзи „србијанскп дисиозиционн фонд" мрске „србпјанске динаре". — Србијански диспозициони фоид — цвпли сиротица Ђорђе од љутиие — ждере годишње милион и но динара, од којнх се динара бешлеишу и буразери Прибићевићи и Масарицп, па и саралије су за вријеме прошлпх градских избора добили петнаест хиљада динара, а мени за моје „Језуите у Босни" нн динара, то један „србијански безобразлук" ! Ви се чудите, што се овако Ђорђије л.утп на србијанске динаре! Како и неће? Окусио је Ђорђе пара од седам цара, и аустријске круне п цриогорског периера, Али ни једна није слатка ко србнјаиски дииар. Сједити у Београду и имати пун џеп дииара, то је мало ље пттт е него сједити у царству пебесном, у крилу Аврамову. Динари претворени у божанствене београдске ћевапчиће иа ћулбастије па буреке, па рујни „неготинац"... Ах мајко Србијо! Ах Србијански динарп! А грозна лп удеса! осјетити сласт београдских ћевапчића н ђулбастија, а добити „фус у гуз" од „килавих пијемонтеза", и наћи се шворц у Земуну, то је исто, ко кад млади тигар једном окуси људског меса, иа је послије вазда жедан људске крви. Ох „килавп Пијемонтези" ! Ох света освета? Ошидни Срби браћо!
Шта .је кадра једиа Ђота да поради из похлепе за ћевапчићима. Варми Ђота, бир золота! Варми Настић, бир — „ћевапчпћ"
јЗагон списа. М1кбга1Н Ка1тап За време босанско-херцеговачког устанка 1875. било је много бегунаца, који су од страхоте крвавог сукоба с оружаним усташама пребегли у Угарску. Већина их је у брзини бегства спасла само голу душу, тако да их је гостопримац не само хранити него и од главе. до пете заодети морао. Покривач нриватнога гостољубља био је дакако много краћи, него да је ову многобројну масу у целини могао сачувати од беде. Апелирало се дакле, као што је то већ у оваким приликама међународни резон на дарежљивост ерара, који се понуђене улоге гостољубивог домаћина примио. Негде на дну Рочилдове касе пашло се још неколико милијз^на што се позајмило, да би се дела милости вршити могла. А како се таква ствар без активног утецаја државе не може крају привести, постави влада при делењу државне припомоћи и свога новереника у особи Јосииа Жувића хрватског посланика на угарском сабору. Жувић се прихвати повереништва радосно и с весељем. Како да не ! Вема вам на свету лепшега ћефа него ли новце делити. Ко не би волио такву службу? Него поред данашње системе чак и та служба има свога терета, јер се при диоби новаца сваки, ма и најмањи издатак записнички има разложити и оправдати. Пара је бивало с дана у дан све мање, али тим је већма растао број записника и још свакојаких других признаница и исправа. Кад је Жувић годишњи рачун закључио, напунили су списи таман читав вагон жељезнички. Вала ће се високо министарство веселити, кад их прими. Двадесет рачунарских чиновника је омркло и освануло — Бог зна колико времена док се на пошљетку испоставило, да повјереништву дозначених шест милијуна показују мањак од 6 фор. 78 новчића аустријске вредности. Ајде брже боље врате читав вагон списа Жувићу. Сад их је било неколико грама још