Стармлади

Стр. 120.

— СТАРМЛАДИ -

Бр. 15. и 16

Ђуиа и Шуиа. Таука: Је ли истина Богати Шуко, да од сада могу и лопови и убијце бити посланици на цркве ном сабору? Ш .V к а : А што да не , може. Може бити свака хуља — само не сме бити политички кривац.

Из автономног суда. Један лопов: Господине, ја тужим мог комшију Совру, због увреде чести. Судац: Шта ти је рекао ? Један лопов: Рекао ми је страшну реч госиодине. Немогу ја то овде ни казати. Судац: Ваљда те назвао хуљом ? Један лопов: Не врупнију ми је реч рекао. Судац: Разбојником те ваљда назвао? Један лопов: Још много крупнију реч ми је пришио. Судац: Да те није назвао лоповом? Једанлонов: Још нешто горе ми је пришабањио ? С у д а ц: Е, онда ја не знам .. . Један лопов: Казао ми је молим политички кривац!

мо рад!

одврате му они.

ОН ЗНА. У Новом Саду се пронео глас да има много бесних псију. То се могло констатовати и из њакан а неког чепинског магарда — у „ергелунга". Неки дан иде једно псето. На то ће један деран рећи другоме: — Бежи Милане, то је бесно псето. Чуо сам како бесно лаје . . . — Ти знаш да оно псето што лаје не УЈеда. ■— Ја знам, — само не знам да ли оно зна.

Из учитељског конвикта. Ђак (новајлија): Сваки дан имамо кромпира за јело и сваки дан нас тера госп надзорник. да се молимо Богу. Најбоље би било да одемо сви доле у подрум и да се помолимо Богу пред целим џаком кромпира — па онда смо бар мирни. Преко телеФОна без жица Др. Нврц.

И то ми је рад. (О НОВОМ АРТЕСКОМ КУНАТИ.1У) које се већ целе године зида, и које ако Бог да биће већ догодине у ово доба, после сезоне готово). Један странац (који кукавад случајно не уме да гута дим од пукеутог казана и мрзи га да употребљује обојке у место пешкира, оде из љубопитства да види како напредује градња новог кунатила. Онако нервозан од реоме гледао је разне мајсторе који лепо певају, звижде, пуше, псују мађарски — а нико ништа не радп па ће их иаљда из љубопитства унитати): — Па шта је то ? Нашто ви чекате, људи? — Чекамо да зазвони подне, да обустави-

Јуридички испит државних тужилаца. — Шта би ви као државни тужилац у том случају предложили ? Акурти: „Петнајест до двадесет година робије" — а ако би била каква олакшавајућа околност онда на доживотну робију. — Обратно господин кандидате, доживотна тамница је ваљда тежа казна! Акурти: Не, господин професоре, петнајест година је тежа казна; доживотну робију издржи свако али нетнајест до двадесет година неможе свако издржати.

Р е б у с. Шта је то: НА/ЧЕШТМЈИШИг? Ко иогоди. а није ове године у Новом Саду био, добија бадава „Стармладог" за четврт године.

АЛА И ПОГОДИ. (Инетрукција регрута) — Војник мора радосно своју крв пролити за свог криља и домовину, и то у боју било нротиву спољњег или унутарњег непријатеља. Симо Петровићу кога ра^умевамо под унутарњим непријатељем ? Војник (Босанад): Швабу. Ј1аза Костић у Новодо Саду, — В идиш Катице, овај чупави гологлави господин, то је наш славни песник Лаза Еостић — Како? А ја сам мислила да су сви песници од гипса.*)

*) Њој је био познат кип Змај-Јове и Милетића.