Стармлади

Стр. 142.

— СТАРМЛАДИ -

Бр. 17. и 18

Одговори уредништва. Анонимном босанцу „Макар" у Зворнику. На вашу - доаисниду шаљемо Вам одговор на Роб1:е Ве81ап1;е под вашом шифром „макар" пошто|Ј5ам ' не^ знамо имена. — Немате право, што ведите, он је ипак Србљивски лиет — и Србљин! — Србљин је Ђота Наетић — али на жалост, Па зар за то да га не вападамо, кад је изррд- А пратите Ви мало боље тај лиет па ћете видети, да је то — измећарски, који Вас ве сме да брани... а зашто наћи ће одговора у послатом на вашу пошту. „Намештаиште" — није нико правилно решио. Нити ко „намешта" а сви „ишту" „Стармладог". Шта та реч значи за сада само знају два човека. ПроФесор Јован Грчић — и Менрат, трговад. Новосадски Срби нису у стању да одгонену ту по Франковачки сковану реч. Једино би је можда још могао одгоненути ковач сличних речи: Др. Лаза Костић. А чујемо да и проФ. ЈКивановић о тој речи лупа главу. •ДОИУЈБ ЗаМУЧИОНЗУ - за то је на тој гостионици натрашке натнис, да га они, озго из аероплана могу прочитати.

Књижевни прикази. Белетристичне листове које добијамо у замену и препоручујемо : „Боср.нска Иила". Врло лепо уређен белетриотичан лист, који чисто у српском духу за варод уређује: Никола Т. Кашиковић. Излази у Сарајвву три- пут мееечно. Цена је листу 8 круна на годину. „Срдска Школа" орган српског учитељског удружења у Босни и Херцеговини. Уређује Милош Попара, учитељ. Излази у Сарајеву једанпут месечно. Годишња претплата за чланове 4 К за нечланове К 6. — Ласт осим стручних добрих иланака — води бригу о свима српским стварима и доноси редовно о њима чланчиће и извештаје. Нека је топло препоручен. в Школски Глаеник". ЈХист за школу и учитеља, Уређује га Ђока Михајловић, учитељ. — Овај лист је неопходно потребан сваком срп. учитељу, а нарочито у нашим крајевима. У листу се доносе редовно врло добре практичне обраде из методике. Тако је у неколико бројева из наставе мађарског језика обрада новосадског учитеља Ружића — ванредно успела ствар и вредна дажње и препоруке. Иначе лиет штити учитељство од разних — политичких банкрота и њиховог вападаја на свесно самостално учитељство, које ее не да ни од Шавла ни од Павла бесвесно водити у разна „сумњива политичка подузећа" него ираво ходи и право беседи — а и ие осврће се на оне који данас „случајно" у вашој автономији ведре и облаче. А богме има и цраво. Јер ето по „Бех Ја81аш" - до-

живеће у скоро да му неки бивши лопови и разбојници — седе у автономији и кроје капу. — Лист излази у Новом Саду, два пут месечно. Стаје на четврт године К 3.„Нови Васпитач" орган за педагошку књижевност. Уређује и издаје Васа Витојевић и Зорка Нешковић. Одлично уређен педагошки лист. Излази 1 пут месечно. Цена му је К 6. Лист је основан још пре XXII. године од нашег покојног педагога Мите Нешковића — али Раухова влада је стала овом српском листу ногом за врат — забранивши га политичким и опћинама да га држе. И сад читамо у последњем дуплом броју да листу прети — пропаст. Било би неопростиви грех од наших Срба, нарочито онима, којима је Бог дао — да оставе овај ваљани лист да пропадне. Боље одгурните разне „МоЛе Јоигпа1е" — и друге туђинеке новине — а претплати се на овај лист у ком ће ваш дом ваћи — увек лепих поука моралу и васпитању деце. Дакле биће вам од користи. „Српски Соко", лиет за соколство. Уређује га дд. Лаза Поповић. Излази у Карловцима у размацима од три недеље дана на једном табаку тако, да ће до Видовдана 19 0. године, када ће се завршити четврта година изалажења изићи 12 бројева Претплата му је за свих тих 12 бројева три круне за Србију (због скунље поштарине) 4 круне. Претплата ее прима само на целу годину. Браћа Соколи ! раширујте што више овај једини и јевтини сраски лист. Још се могу добити сви бројеви Српског Сокола од 1907./8. (П-) и 1908/9. (Ш.) године за 4 круне Добили смо на приказ: Календар „Св. Сава". Српски народни велики илустровани календарза1910. годину. Издање прве српске творнице искљу чиво свих срп. православних црквених утвари Луке К. Алекеијевића у Новом Саду. Уредио га Јован Грчић, про®ееор. Година Ш Цена 1 круна или динар. Штампарија учитељског деоничарског друштва „Натошевић" у Новом Саду. У нас Срба су календари народна читанка и већином за народ, сељака намењена. Па и ако се годинама и „Матица Српска" и други издавачи око тога мучили да створе праву народну читанку - то до данас нису успели, па ево и прва српска творница црквених утвари — чије је подузеће и родољубље сваке хвале вредно — није успела да створи народну читанку и ако је иначе календар боље уређен од обичних „календара с вашарима" или „вашарских календара", ипак није оно што треба да је. Има до душе у њему и поучних стварчица — али све превлађу.је — стил и садржина за образованвји свет. Није ни чудо, јер те календаре уређују већином људи, који нису никада имали додира с народом, па му тако и његове ране не знају. Ето на пр. за доказ: Г. уредник је написао: о покојницима: Мити Ка-