Стармлади

Стр. 146.

— СТАРМЈГАДИ

Вр. 19.

Опште помирење. Опет нека турска тица Неће јоште да мирује, Ударила нове жице: Хоће да нас помирује. Да помири хоће народ С џелатима своје среће Има д' црње ироније И лјдости има л' веће? Ох како би хитра лија С пилићима да се мири! Гледај како црна сова Пред соколе руке шири! Гле курјака питомога У јагњећој мекој кожи! Неко хоће са народом Да се мири, да се сложи. * 0, проклети лицемери, Останате тамо где ссе! У каљузи у којој сте И од сада сами лез'те! Мож'те душом и од сада По блату се вашем вал>ат' Али даље нечастиви Немојте нас чисте каљат'! Покојни Абук. Куфер у место зембиља. Кад човек нема више отгог лијепог зембаља онда мора да се задовољи и с куфером. Оно Бошњаку није тако мио куфер . .. нити има очи да га види, ка смрдљив сир — али за то се инак у Босни сваким даном све више куфери увозе — на штапу са коферашима заједно. Јест, код нас у Босни је тако познат куфер — да Босанцн никад неће ком прдектеру опсовати што друго — него куфер. „Куфер ти прдектерскн 1" Ијош му честито ниси ни опсовао куфер, а он се нешто дохвати ниже куфера — испод леђа, ваљда ради цигурариције царпградског адета. И како један старп хоџа прориче, хоће се тн куфери с куферашима сваке године све впше множити ка оно пацови, шашке или друге штеточине. Множе се баш ко оно некада у Чуругу бербери — тако да кад је један берберин пошао

у село да. брнје п на њега насрнула једна кера п он|замахнуо штапом, па у место да је ошинуо крру а он ошинуо берберина. За то је паљла л чурушки брица Снма, оставио заната п иролпјс календаре. Календарџије пде зима, сетите се Снме! Пошаљите календаре — и останите код куће па за својим лепим календарима плачите, јер их никада више видети нећете. Ни њих нп пара. Ама куд ја забаса за Симом брицом чак у Чуруг, кад је реч била о куферу и куферашима. Оно док је жив био покојнн зембиљ он их је редовно спомињао — ама од како он умре обрезобразили се куфер им њихов — горе него Франкове зизибанбуле у Хрватској, па се направили шири него дужи. Што рекли Мусломани који се иселили из Босне: дошлп дивљи, па истерали иитоме. Него славе ми, не знам што ми с тим у с т а в о м тако тежак порођај има наша земљана. Ма чим није стигао на време бпће неко недоношче. — Ако, само да нам га једном допесета бечка рода. Ма и наказа била. Знаш да је обично родитељима наказа најмилије дете. Њега свако жали. — Јес' имаш право. Ето п „Врач" за њим кука. У последњем броју вели у слици и речи да је крив н Мађар п Хрват — само његов госа Чваба не. Па да му човјек не рекне да је ирдектер. — Ама шта ли он кука за „уставом" кад зна да ће он оног дапа угасити свећу чим се устав породи. Куд срља ко лептпр на свећу — кад зна да ће крепуцнути. — Јами чојче, а шта би кукавац ћанрдао друго, кад су му уста везана а руке спутане. — Ма куда опет забаса. у Мађарску, поред натних јада и чуда. Ма кажем ти безбели да би волио жив дочекати да видим то чудо што га „Чвабо" уставом руга — него да видим Настића на вешалима. Волио бпх да видим том уставу њушку, што рекао Сервијанац. — Вала безбели, ако ти се носи руса глава на рамену, пе спомињи ми усред шехер Сарајева Сервијанца, па да те чу.је какав поп Јокан Лаза — или нешто на ту сорту — па да за то одуваш који месец ради „велеиздаје" на сорту опе бањалучке. Зар не знаш да живнмо у „сезони велеиздаје" — и кад ти какав гас производиш — а владине њушке нањуше да то „барут мирише", а кад гас експлодира — а њима се и причини неке пуцњаве топова. — Ама кад спомену барут и Бањалуку, е да ли си ти добио онај револуциопог одбора „нашке" нека писма. — Ма биће да су то вашке, јер судећи по арлукању ипак су неке џукеле. Него је мало чудно да жута госпођа земљана, це може да их пронађе. А сад се упела да сгвори неку чиновиичку мусломанску странку из неких Куловића, Шахинагића, Спаха — и већ 'сличне