Стармлади

Стр. 154.

Бр. 20.

Хлеба, хлеба господари! Злата доста — ви сте богаташи, Силе доста — ви правду кројите, Све једно је каквога ете рода, Ви охоли нред нама стојите. За вас старо време иропало је, Ново доба — велите — не треба, С -Јободу би, у ?кртвама само — И ње нешто треба да пмамо Јадан народ иште кору хлеба. Племенити једни се зовете, А други се са салеткама хране, Ал „десница" и „левица" две су, Што се у злу вазда слошки бране, И кад обз „љуте" оштре ноже, Више чине што то тако треба. Обе желе, злата, блага веља, Сјајне дворе, гоеподска весеља, Јадан народ хоће кору хлеба. Још је народ, нем у болу своме, Још он своје снаге ие познаје, И још радо и без оклевања, За вас крвљу топи туђе краје. Још он крије с поклоњени дроњци Своје јаде — к'о проклетсгво неба, Још једнако с улице у ноћи Он се дкви вашој сјајној моћи, Једућ мирно своју кору хлеба, Ал' ја видим другог доба зааке, Из хиљаде очајних и јаднвх, Чујем гласе, што питање кроје: Докле ће нас бит' ситих и гладиих ? Зар је нраво да ми робујемо? Да грцамо у мору потреба? Ви у бесу да се размећете, А ми нужде да бројимо клете, И још коре да желимо хлеба?! Ај поносни роде властодршки, Обазри се док још доцне није! Тешко оном ко срцем не мекне Пре нег лав се прсне што још спије. Ваше време било је и прошло, Нова мисао, нову зору вреба, А дође ли да тај народ своје Тешке, мучне, сам покаје зноје, Неће хтети само кору хлеба.... в. љ.

11ред ковачницом.

—- Држ' комшија! — Држим, мајсторе! —Па шта је ново ? — Је си л' читао у „Просвјети", како се у Јбосни, у Калиновићу, нека госпођа Алексе Ракића уписала за „Пројевјетина" добротвора, положивши главном одбору 500 круна. — Нисам. Ал' какво је то чудо, мајсторе? — Ево, па ћеш чути. Она је тај поклон, пропратила овим речима : „Тај новац сам зарадила својим трудом, одхранивши петоро телади, које сам ових дана за 500 круна продала!" — Е то лепо и племенито од те гоепође. Ал' сад замисли себи мајсторе, кад је она за тих пет телади добила 50 круна, колико су добили Јаша и Франк за своје телиће, кад су их продали? * — Него и радикали се лепо превели приликом избора за еиархијску скупштину у владичанству пакрачком. Облизнули су се... — Како облизнули ? — Па, тако, добили су свега два изборника. — Дакле пакрачки. . . — Пакрачки, дакако ...

Крилатице. ФЈ: Од покрајинских листова највише се окомио Раух на карловачки „Народни Глас" и гоепићког „Србина" — Па сасвим наравно, он нити воли да види Србина, нити да чује народни глас. 0 Уредник „Врача", како Застава" јавља тража међу Србима каквог Кинеза, који би му дао новац, да се уздигне у вис на својој справи за летење. — Ама помозите људи, ваљда је чово доста пузио 11 година пред босанском владом. А Познати политички авијатичар барон Рауш, — одлетео је у Будимпешту, да прича Векерлу „Маркове конаке". Загребчани су љубопитни кад ће се он т. ј. Рауш стрмоглавити из свога зракоплова. о Бечко друштво за „дизање промета са страндима" уписало је за почасне чланове Александра Кошута и Фравца Векерла. „Србобран" скоро сваки дан доноси вест, како „Уш„ прештампава „Заставу", у доказ како се Раухова „Уш" и Јашина „Застава" слажу. Богме то је трудно. Могла би „Застава" и „Уш" измен>ати само главе листовима ; — па уштедит трошак са нреттампавањем.