Стармлади

Стр. 156.

СТАРМЛАДИ —

Бр. 20.

Т е ј а т о р. Репертоар срп. нар. позоришта. Отац: Не, не, ћерко, нећемо код Мајера. Тамо је шантан, где нема месга за младе девојке. Боље ћемо у српски храм просвете. Ту је ТриФковићево друштво одабрало репертоар, да ти не мора образ црвенити. Вечерас, се даје „Мадам Монгоден". То је сигурно каква добра и племенита душа за друштво. (Одлазе на иредставу). У један мах падне овакав дијалог; — „Ја сам те снивао голубице, у Евином костиму!" Отац: (који је иначе мало расејан, ђшга): Јесам, ти казао да не идемо у шантан, да то није за тебе. Еући ... Кћи: Оче, ово није шантан, нсго је срп. нар. позориште. Ти се буииш, шта ти је... Отац: Шантан је !... нећу да седим у шантану. (Пљуне) ПФуј! (пл>ув;>чка случајно погоди нервозног проФесора Радића.) ПроФ. Радић: (Поцрвени као рак — или

као у гимназији вад хоће да се туче с ђацима): Пардон госиодипе, ово је мој образ био ... Отац: Немате ви образа господинс, кад оваке комаде дајете. Д р. ТриФковић (председник тејато;:а): Изволите други пут на Добриновића иљунути. То се његовог образа тиче... Отац: Извините, али ја не могу на опанак пљувати — него на образ! Радић: Опростите, али ја немам другог права осим 600 круна у интересу „штедње" да годигање дигнем од срп. народног нозоришта. * После представе ће неко запитати критичара X. Како му се допада Љубе Миловановог комад: „Сваком своје". — Особит комад. Сваком своје — а публици ништ! Директорско питање. После директоровог земунског скандала избило је опет на површину директорско питање. Неки су за то да се г. директор Пера све мот-

Српска црква и — анђели „чувари".

Босанац: Види оче, какви се оно куферашкн анђели „чувари" појавшш над нашом српском дрквом? Поп: Видим „анђеле" ама не видим крста на српској цркви ман да није оно у руци „анђела" ?