Стармлади

Стр. 164.

- СТАРМЛАДИ -

Бр. 21. и 22.

Зашто ви ? Поручник: Јели Стевице, зашто ти волијеш маму нег'тату? Стевица: Зато што ми мама да увек бонбоне, а зашто ви волијете маму?

Оправдала се. Госпођа вичејЈна слушкињу: — Шта је ово, Роза? На орману. кре вету, у опште по стварима нрашина већ ваљда од п® годпне Ви је никако и не бришете. — Па милостива госпођо, ви сами знате да сам ја код вас тек месец дапа, и онда од куд ја могу одговарати за ирашину од

по године!

г

одврати вредна

служавка. Ки^а

Је ли дебела... Седе у крчми више сгљана. међу њима и газда Лука. У тим утрча његов синчић и стаде плакати: — Тата, тата! — Шта је сине? Што плачеш ? — Па зато што оћеш да продаш нану... ■—• Какву нану ? ... Ко ти то каже ? — Па ено касап Рада код наше куће па пипа нану. Она вели: ,,Не дирај се, што ме пипкаш?" — А он каже: „Да видпм јеси ли дебела ..." — Ајао, тата, ти оћеш да продаш нану! — стаде се де рати дете. ки*а. Ужас од воде. — Шта би радио, Пајо, да сад наиђе од некуд бесно псето? — Па дао би му млека. — А зашто млека ? — Е, па можда се и он ужасава од воде као и тата.

Раух и Б?ч. (После Фридјунгове парнице.)

Плагијатор. Француском песнику Игон-у дође једног дана један млади појета, да му чита своју драму. РЈгои је нажљиво слушао, али је од времена на време скидао с главе своје кућну капицу, као обичо кад кога поздрављамо. Млади по.јета га мало чудно погледа, нашто му Рјгои овако ту ствар разјасни: „ Ја се обично јављам, кад се сретнем са познаницима!"

Стармлади: Нога!!! Безазлен. КвесЈор (ђаку који сеуписује): Шта желите гатудирати? Т) а к: Па игга је важи по вољи, господин квесторе! Где ђе иробссши »јорђ А. „Где ћеш провести божићне иразнике?" Б „Сигурно у — бувари!" . Бараба.