Стармлади

Стр. 180.

- СТАРМЛАДИ

Вр. 23 и 24.

ник „Уши". Боље и то него празне јаеле, па смо могли и њему послати. А ако је још какав „рест ц остао с тим нек омрсч брке Настић — и нек му је на здравље ! И тако му је то либлинг шпајз — што рекао Шваба.

Латинске сеитенције — Из прикупљених и преведених афоризама Гл. Баруековића.*) Твоја је жетва — јога трава! О у Ш I Јиб (И. Ласкање иогхрањује махне. НогаИив — Кпјаг ј ВгапЈкшб. Свако воле да се туђе м^хне коре не ГО његове. НогаИиз I ВгапЈкиб. Арање, убијање, отииање, називају лажним именима в л а д о м , а пустош миром. ТаоНиз и Моп^епедппиб. Дужност је добру пастару, овце стрп ћи а не гулити. 8ие{ошиз ј Рега 8агап. Плашљив пас жешће лаје него што УЈ е Д а - Сиг4 I ,,Во8П18сће Роб1." Ценсура (суд) даје милост (опрашта) гавранима а мучи голубове. Јиуепа!, КаисН & Апехја. Дај где да станем, па ћу небо и земљу покренути. АгсћЈтесП 1 бгћјја, Разтумачио му. После ручка запита дете оца. — Јели тата шта значи то — во прежива? — Па дете моје кад ее во наједе онда легне и сварива своју храну. Изађе дете на двориште да ее игра, у том етои гостију, те ће запитати малог, јел ти код куће отац? — Јеете, ено га у соби на канабету прежива — одврати мали.

„Сеоска лола". — Ко игра сеоску лолу, Добриноввћ ? — Не, он игра варошку лолу. У Земуну га је класично одиграо. — Онда је надати се, да ће му позоришни одбор — иоднети захвалу!

*) Ми смо и пре из иете књиге „Латинске Сентенције" доносили класичне аФОризме у нашем лиету. Књигу би ваљало сваки образованији човвк да набави. јер ће у љој наићи на сама златна зрнцад. Добија се у књижари Ф. Огњановића — у Новом Саду.

Са забаве трговачке омладине.

— Па, како вам се допада госчођице, на пашој забави ? — Сасвим добро, само — Само ? — Госиода су одвећ млада — Па што фпли , гоенођице? — И ви сте некад били млада.

^ОЈЕ П&СПЕ-. „Ми ћемо поћи, а ви нам не дајте!" пева Лукач и друштво. „Верап свагда, краљу своме, Веран цару, веран роду Силни храбри „граничар!' 1 пева Куен Хедервари. „Играла бих, певала бих, Свакојаке ноте, Критика ме поцепала, Све на мале Фоте." пева срп. нар. позориште. „Миљено, Мпљено, Цвеће шарено" певају муслимани око „Мусавата", „Срп. Ријечи". „Сад збогом, драги, прошћавај, На другог руку не давај !" певала је срп. влада — бугарском књазу Фердинанду при поласку.