Стармлади

Стр. 18.

— СТАРМЛАДИ

Бр. 3.

Два сужња ... (Посвећено заточеним Прибићевићевићима) Два борца Српства, у тамници чаме, За род свој, и за домовину драгу, А обесни Павле, владајући сред таме, Хтеде им скршит, душу и снагу. Ал не клонуше соколи; без очаја, И без јаука, трпе, муке тешке, Јер знају да и Бог с народом сиаја Њихове душе, ерпске, витешке. И народ стреии за борце своје, Који су за љега готови мрети, Нада се .. . чека . . . милијони стоје, Хоће ли правда, тирана однети ? И неста Павла! .. а они још чаме! Отвор'те моћни, на тамници врата, Светлости, сунцу — взвед'те из таме, Мучене, сужне, два сокола брата! Разведри Боже, после дуге тмине, По лепој груди, каменитој стени, Да дахпу сретни, када сунце сине Хрватска земља, сивови њени. Манах Георгије. Политинки преглед. Угарска. Аранска Нађ, из Турске Кањиже, променила је за месец дана четир места. Сад је ступила у службу код једног високог државног чиновнпка. Изгледа да ће на том месту остати бар цео месец, јер јој је госпођа милостива, а господпн врло добар. Русија. Неки војни чиновници траже да се ратује ма с ким, како би могли с бојног поља слати својим кућама под црвеним крстом муницију за осигурање победоносна живота. Француска. Париска Сена разлила се без претходне дозволе. Ројалисте хтели да држе велики митинг и да протестују против те Сенине природне протузаконитости. Анаши митинг спречили демострацијама по приватним становима. Ствар упућена првом ванредном заседању анархиота. Г рчка. Чине се велике припреме да краља подигну на Олимп међу богове. Турска. Стари и млади Турци имају још неколико покрајина на продају. Дражба ће се одржати у Берлину. 0®ерти нека се упуте Стармладим Османлијама- Вадиум је 50. хиљада оранака и после дражбе неће се враћати ником.

ДИМИТРИЈУ РУЖИЋУ приликом прославе педесетогодишњице

Вечност Промисла воља милостива Српству Те даде уметника дива; 0, да л си икад вајк'о се због тога, Велики сине рода маленога? Можда је тамо било место Твоје Где с' уметностп већа слава поје: Та.шјан, Герман, Гал си бити треб'о Ал малом Српству дарова Те псбо. Но ми смо сретни због ћеФа судбине. . . Ни Ти се не кај, дични српски сине! За све, што нам је Твоја душа дала, Вечна ће бити српског рода хвала. Погледај и сад ево око себе, Сви, сви смо овде само ради Тебе; Туђана боље уметност разуме Ал српско срце већма љубит' уме. Не, не, Ти никвд ниси зажали>, Што ниси Герман, Гал, Талијан био.. . Педесет лета глумио си сјајво, Педесет лета љубљен си бескрајио. Благоје Бранчић.

Раухов одлазак и кародна жалост. Покојни бан, Павел плес. Раух, хвалио се пријатељима, како су га у Бечу леио дочекали и исиратили приликом поднете оставке. И како ће за њим хрватски народ жалити. Пада нам на ум сличан догађај. У Угарској су владини мамелуца и противу народне воље изабрали владиног мамелука — у једној варошици. Подигли су му и лепе славолуке. Посланик је требао ући у варош с источне стране али к ко је пре тога обишао свој с .ез, то је с противне стране ушао у варош. И тако је при улазу могао на славолуку читати — по наговору једног народњака, који га је дочекао овакав натпис: „Сретан ти иут!" а при излазу: „Ово је за нас најсретнији д а н !" До душе то је било мало незгодно -— али бар искрено! Но посланик се ипак за то и даље хвалио, како су га у тој вароши лено дочекали. Тако и наш покојни бан Павел Рауш, прича о лепом дочеку и испраћењу из Беча — и пародној жалссти'

Н а ј м у б у у!