Стармлади

Стр. 34.

— СТЛРМЛАДИ -

„ВРЕМЕ''. Јаков пего мислига нрекипело му... И - Обично кад људи не .знају о чему да 0П Д а пс УЈ е ) пс УЈ е ) чак и самог св - Луку! говоре они заиодену разговор „о времену". Назива ггг и Јерменином! Што рекли, због Али не само људи пего п жене кад се Николе, крив му и свети Нпкола. Гледај састану већином разговарају „о времену". тп мо;пш те ' какво ј е ]) Ч УД° °Д в Р е " Сад како кад, леиом пли ружном - ве- м е н а"... Г.огме ако то овако устраје, нећу ћином зависи од самог времена. моћи иа јесен ,нп једно моје „нрасенце' пустнтн на леиу ливаду пзмеђу Осека и Д?нас се налазимо и ми у пстој с .нту- Вуковвра, гди расте најслађа трава под ацији. Немајуки другог материјала за у- ()П1П ј радпкалским небом и царатвом. А воднп ч анак држимо да је дошло „време овамо ми чека на њу читав чопор „разне да и ми мало „о времену коју про- стоке"... која је од глади већ скоре с ногу говоримо. Заш ето, „леио време које спала _ Ј а јадник мислио да их угојим је много што шта доброг п лепог са собои а њпма се Х рбу СИ п грдне мешине за донело хоће да се промени. 1>ар тако хртењачу нрилеппти. Еј, Лука, св. Кука... „Заставин опсепв!<ргорис1а прориче. Оно ј е си нас са свим заборавио. Напослетку је до душе до сада кад год је^ „Застава протпву „ружног времена" чак и чланке причала о лепом „времену ја сам увек охпочео мајстор Јаков гшсати, не би ли се био понео са собом кишобран — јер је ))В реме" одобровољило и опет у опо старо редовно наишао иљусак. А сад кад таЈ лец ^ златн0 и П ослушпо време претворило. „Заставин опсенваргорисга прор че да ће ))В р еме « нп д а чује. истерало чак се „лепо и добро време" претворити у и неки ИЗ д анак који за сада нит смрди нит „ружно време ' ја идем оез кишобрана, мирише... Неможеш му Фелу познати, Прем може и „Застава се Ј *едан иут ДО год се пе расцвета и испакује правом преварити па истипу казати. Заш зна се б 0 ј 0 м напоље... Онда тек можеш да дода и она шест дана лаже а седми, ради знаш ј ел ' ј е боЈкур јел' коприва. Онда га одмора, не 10вори истину. Но то је, чак и слеП ц И М огу познати, било по „мидржим, споредна СЈвар, 1лавно је да она р ИС у" или „бодљикама". сад прориче „ружно време с великим Него, што јес' јес браћо, ама ијасам бурама и дувањем новог ветра кој'и пешт0 са н, а о о ружпом времепу. ће (каже она) куд и камо оштрији и гори ј ^ 0 сањам ј 8) 3 аишло то еада „ружно бити и од самог сегединца, који Ј *е баш В р еме « ј ош П ре божића од новинара до недавно у Сегедину оеснео .... Еле по новинара па моли да га не ружимо, нити њеном причању наступиће неко ружно, њега Н0ТИ оног ко га ј е па ј МИ о..... Него „гадно време", које ће заопуцати као да за ј е д ПИЧКП с њиме с временом — С РУ* да га Је когод најмио. шимо оне које њему његов Бог заповеда. Чисто гледам како се маЈ 'стор Јаков Временов изасланик је хиљаду обећања из Ваца спустио мало у село да прозана- обећавао — и разуме се по оној народној ти . . . . шта ће, то му је лебац који га — „обећање...." одржао Ишли су похрани... а оно некадашње лепо и злат здрави од временовог рођака ветра све но „време" се испречило испред њега и до понтиског Пилата. каже му: „нећеш" ... „Стој мајстор Јако- И сад се „време" — завукло мало у ве". Неда се Јаков, ал недани „време", него притишје и чека кроз који дан — да ога окупио онај нови ветар, те дувај купи свет и тера на стару воденицу, која мало с влашке стране, мало с швапске, за сада клепеће — наравно без брашна. мало одуд од алмажана, па острага с под- Но, за данас држим да Ј *е доста о „вререпашке стране, а све те ветрове опет у мену" говор и да пређемо — на друго. ковитлац скупио неки „вијор" с хорвацке А биће о њему још ваздан говора. ПГто стране и мајстор Јаков ни макнути. Загли- рекли у слици и речи. Наравно кад је бао се чова тако у сред пута, па му до- „време" лепше, биће лепша и слика, а шло да седне на — да простите! Није да кад је ружније — биће ружаија и слика. псује и ружи то некадашње „лепо време"