Стармлади

Стр. 42.

Угарски сабор. (|{ултурни изаештај једног путнжа из /\телкузе). Упознавање с законша. , Будимпешта. Кад је сабор отвореи да се затвори — још нпсу мншгстру председнику сви закони („Со1 -ри8 .Јииз") иозиати били у.сљед чега се иеко. и иеки осетилн побуђери.м: (мал не''рекох ! пббуНЈеиим) т госн. миннстра са пстим упозиају и да му нсте „у л п ј у" у главу. Разуме се кад се чонеку толика лекција наједанпут зада (иешто маље него што задаје ироф. Радпћ нз латинскогјезика у срп. гимназији) да ће човеку (па ма ои II миштстар био) пре глава пућп — него што ће му толика „лекцнја" ући у главу. И опда наравно — законпцн у место да су му набијенпу глави — толпко је као да су му и обпјепп о главу. А следствптелно у место да му је што уливено у главу још му је нешто из главе и изливепо... „Занимљив" догађај. „ЗанимљНв" догађај (како „Застава" има обичај крваве догађаје назпвати) који се десио у сабору, пзазвао је због тако великог културног скока — призиаља свог културног света, изузимајући оппх дивљака из Азије. „Крвава" тај „заннмљив" догађај овако описује: „Крв" је потекла из љегове главе. (Под реч „његове" пма се разуметп мииистрове, пр. ур. „Ст.") Да ли с правом или не то нећемо расправљати! (II не спада на ствар! пр. ур. „Ст.") „Нападај је био страшан н због места на ком се збио..." „Али страсти не познају светињу места. Оне раде тамо где људе спопадну!" На жељазничкој станици или у сабору, свеједноје! Наравно да смо ми више за жељезничку станицу. Јер на жељезппчкој станици можеш противника исто тако с леђа напасти као и у сабору. Још и боље п оштрије! Дакако да ми не можемо одобрнти то оружје (увезане књиге и округле мастионице). Ми се пикада тако тупим оружјем не би послужилп поред пашег оштрог оружја које лежи у нашем „програму". Наше је оружје куд н камо о ш т р и ј е п с в е т л и ј е (од обичног црног мастила). И ми само можемо жалнти, што у место нас није био паш други, прави Ј а ш а (у место Јаше Мркше) а он се тако тупим оружјем не би никада послужио, па ма се огрешио о Јустов „програм" — али зато би тим впше истакао „програм" раднкалне странке, донесеи па новосадској жељезничкој станицп на Туцин-дан 1889. год.

Вођа ,,1.ас2Ј"-каваљера Пуст о догађају. „На нас стижу сплна иисма и питају нас за узрок. Најглавинји узрок је то, што данас у модерном свету, као што је ,на пр. Угарска —неће да схвате нашп протлвницп,. да је данас посланичкн мандат, модеран з анат кбјп човека хлебом исхрањује. Не само зато што су послапици поштецо плаћени, него што.се иосланичкн .вдлбжај. н нначе, у •Угарској даје корцсно упбтребттг.у Меброје,Н {!М случајевпма. НезгоДа је једино то што је мандат пр-олазан и тиме побуђује и у з б у 1) уј е духове . на очајну борбу за лебац, за екс.истенцнју, за кор.ис.т своју. Пптам ја славпу опозпцпју „шта ће на пр. сад раднти пагн поштовани друг, којем је до јуче још прппадала титула н,а ђ дн а,г о ш ур: Јаша Мркша?" Да лн да иде у надппцу сад за 120 круиа годпшље — после оне плате од пеколико хиљада крупа? Па зар сад кад се на пас онако лепа „срећа" нз Беча иасмешпла и ми већ скоро владу за реп ухватилн — да нам не зацрни иред очима и да се не дохватимо пајцрњег средства (напр. мастила) и да зал-гелимо човека који нам је иначе сав крВав бно, — да видимо 1п па1пга у крвп... Или зар опозиција мисли да је иаша странка могла и даље у себп угуишвати бес — гледајући сваки дап како се паша сграика тони као лопта снега у пролеће — а Кујепова 'странка сваки дан као каква трудпа жена ширп... Не, пе, ту вгапе у пас није могло бпти у пптању нп ннтереси домовнпе, пн частрљубље, ни право парода пего је огорЧење за изгубљепим хлебом морало избпти да пас п е у г у ш п тај ћ а ■/. аПхшаг!" „Тољагаши" — о борби с мастионицама. И „тољагашн" су ,се изјаснили о нападају њнховог некадашњег учптеља, којппмје предавао пз „закопа п буџе" док је још хрхватски бан био. Еле у „Хрватском Брав.у", које уређује Ја птт ттт брат од „тетке"; Јозуа Кранк, кажу ово: „Али н ако смо већ и пз пачела сгранке за омпљену борбу с мастионпцама, коју ми толпко година у свом „програму" пмамо мп ипак пе можемо одобрптп б орбу с з ак. о н и м а, већ и с тога што ми од када наша странка постоји нисмо никада били за аакониту борбу. На протпв после „борбе с нокширима" с којима се све „инетптутке" служе држимо за иајсветлију и најчистију: борбу с мастпопицама. Али уједно смо осведоченн да је оргаппзовање „модерних хајдука" т. зв. „тољагаша" пз 'друштвепог „крема" (бољпх факнна) — за сваку „просвећену" државу потреба, тако да кад ти се код госи. иосланика не допада а ти одмах можеш преко