Стармлади

Бр. 8 Образованост матичиних чиновника. У претирошли ионедељак, баш онај дан кад је матичшг благајпик г. Лаза К Манојловић, приморан био због свог „бољег понашања' 1 у „Заставп" да да изјаву, како он није био пијан — напао је на нас на јавном месту у кафани код „Јелисавете", не као да је био шгјан, него као да је побеснио, за то што смо се ми усудили ре/ћп, да би он б — 7 нута (толико иута пошаље новац, ако иошаље, т. ј. због немања.— срн. нар. нозоришта) и јефтиније од 1000 круна на поштанској новчаној упутници своје име могао написати. У дерњави која може приличити кочијашу рече да он нема толико него мање: 400! (Није казао К или Ф.) -Та сам му одвратио да је и то много, да би он нз родољубља могао — бадава ту незнатну дужност вршити. На то је он продерао се, .језик за зубе — јер ја ћу вас, као онај господин!" Ја сам му одвратио, да се оном господину мој гвоздени штап искривио о главу — а ако не верује нека пита супругу баш једног матичиног чиновника, која Је тај догађај гледала. На то је господин благајник још неколико финијих „изражаја" употребио и потегао на мене штап — и разуме се одмах наишао с моје стране на потегнуту песницу према лицу — те је г. бивпш „резервни поручик" -- ретерирао. После је уз гађење а уједно и нодсмех присутних на његово дивљаштво, још пеко време као нека зверка но кавезу шетао по кафани. Није ми нријатно што ово износим — али крајње јо време да тој господи кажем ово : „Мене су та и друга господа уверавала да су радикали разбојппци и Јбојице. Ја могу мирне душе рећи да ради свог критиковања, које је нрема радикалима малко жешће — још нп један дивљачки нападај нисам имао. На иротив чим сам сс усудио неке махне, протекције, лобцајхбрудерство, спомепути код наших, прављене су ми поред сметње, претље, враћања и бојкотовања лисга — још и така два дивљачка нападаја — која само — пристоје сеињарима. Ја сам иснрва због радикала носио собом „8ап1;ес1ега" — али мени изгледа — да ће тај нетао другом кукурекнути и то првом ириликом ко ми се у будуће приближи ! ■ Што рекао Јаша: „Живи били павидили!" Немојте само' носле да кажете — ми нисмо тако мислили. Заш неки ђаво постоји у дибералној

Отр. 68.

странци, која г у р а људе у крв! Ко је тај ђаво — ми га већ знамо, а канда ћемо ми морати и тог мефиста мало у слици и речи донети, да га и други упознају У Новом Саду, на велики петак 1910. год. Петар Крстоношић уредник „Стармладог".

Оговори уредништва. Т, 37- Е. „Патриј арх и К уј е н" долази у идућем броју. Исто тако и „К ал у ђ е р и и компанија". Немамо ми разлога Никога да штедимо, — варате се. Послали ли смо идеју нашем цртачу на израду.

— СтармЛади —