Стармлади

Стр. 70.

- СТАРМЛАДИ -

Бр. 9.

Потрефили ко прстом у бундеве. У последњем броју „Врача" међу књижевне нринове приказује „Врач" с руског роман „Сањин" и од истог иисца књигу која ће се тек штампати „С м р т И в а н а Л а н д е". На крају вели : „Обе књиге су од вредности и ми их најтоплије препоручујемо!" Није нам иознато дело „Смрт Ивана Ланде" — али нам је знано да је роман „Сањин" за Угарску због норнограФије не само био забрањен, него чак и преводиоц оптужен. Знате шта је садржина тог романа који ..Врач" као „књигу од вредности" „тонло препоручује"? Влуд илмеђу брата и сестре који изгледа да иисац одобрава. „Врач" је потреФио ко „Браник" с чивутском уметницом Кларом — што се у сналио. Ради констатовања докле се Грчић у „Бранику" у својој „т а љиг ашк о ј" ревности срозао — вредно је те слике у излогу Ви.хема Јеленика, у Новом Саду, видети. Ми смо у нашој женској школи имали ирилике да видимо радове ученица гђце Сандићеве, и можемо мирне душе рећи ; да и најгоре слике међу њима — боље су од слика „уметнице" Кларе. — Али наравно кад је неко таљигаш — тај не може да се не преже било ма у чије таљиге! Вести из места. — Дунђерски је пао при избору за црквени сабор. Неки држе да су узрок поуздани кортеши: Душан Вребало, Иера Дамјановић, Сава Стојковић-Клепетуша — и Арка-дије Марковић. — „Заставин" бајбок уредник Брадваровић каже да барон Рајачић није добро схватио њега. Он не само да није за мађарски дуализам, него није ни за витешки дуелизам. — Неки пастојател,и манастира моле варош Нови Сад да их прими за почасне грађане, пошто су и онако више у Новом Саду, него у својим манастирима.

Монолог једног радикалског дужника срп. нар. фондовима. Зајам је најстарији закон природе, јер река узајмљује од потока, море од река. Облаци узајмљују од ваздуха, земља узајмљује светлост од сунца а ноћ од месеца. Нрви човек створен је од земље, а нрва жена од његових ребара. Дакле она је позајмила од човека своје биће. По овоме, цео свет иочива на зајму, — који је врло различан, на онда зашто да човек као божије створење не узајмљује. Кад се велики океан не стиди да од мали речица узајмљује, зашто би се један сиромах радикалски адвокат стидео задужити. II кад месец светлост ону, коју од сунца узајмљује не враћа, зашто да сиромашан адвокат народним Фондовима враћа — кад су оии већ народу намењени. Ја мислим да би то врло противнриродно, врло лудо, врло будаласто и самом уређењу божијем противно било !"

Згодно доесто — ц један радикалски адвокат. Купао се чика Лека у купатилу на Дунаву, те опази једног новосадског адвоката, радикала, где плива у истом купатилу, те ће га ословити: „Господине, господине, молим вас на једну реч." Кад адвокат дође ближе чика Лекса му рече: „Госнодине, имам опет један процес, — хоће те л' се примити да ме браните ?" Адтлг^? одговори: „Добро, добро, али овде сад није место да се о томе разговарамо." „А ја мислим, да је сад најзгодније, — јер сад сам го, — па ми не можете скинути и кошуљу с леђа! — одврати Лекса и одплива даље.

П а н а м а. Има три врсте нанаме. Панама канал, панама шешир — и радикалска панама. 0 овој иоследњој све српске новине сад пишу. Свуда читате само: панама ! Једино што поштена „Застава," која је увек лопове нападала (осим ако нису из Бечкерека — родом) ћути као заливена и само мумла у место нанама, панама, понама, понама (т. ј. по њима.) Кад и кад (при ситнијим циФрама) се и поправља и каже: панама, па нама, па — шта нам можете? Главно је да су наши рачуни чисти" — а прсти „кратки", а за друго нам може Палчика килу перја — удувати. Управо шта је на ствари. Дошао из Пеште незван гост, па почео да чепрка по староставним књигама инџијелама, те као неки хамлет почео да се дере у место: речи, речи, речи, — ци* ре, ци®ре, ци®ре! Наравно да је на те силне ци®ре цифрасто одговорила „Крастава" — као полузванични јорган саборског. „На дреку разних безобразних и љубопитљивих прегледача рачуна, ФалзиФикатора, непоштене штампе — и свих оних непоштених Срба, који х©ће да нам наше поштење одузму, (као што су то учинили у Великом Бечкереку и другим нашим поштеним општинама) — најноштенији (после Косте Лере) члан наше странке г. Константин Брадваровић, изјављује свечано (у свечаним сопственим црним панталонама) •да је оно што је противу саборског одбора изнето, ради чега би сабору морао образ црвенити (да га има)— све лаж! У целом је истина да смо за „оправку" вршачког владике дали из неприкосновеног Фонда 211.033 круна, а за „нокривање" темишварског владике 180.755 круна. А ако дворац ипак прокисава, нисмо ми криви, него је крив Бог што даје да киша иада. А против Бога не може ништа ни наш Др. Продановић. Нека се послуже наметним предлогом који је на нашем сабору пао — од нашег чика Мише, па нека владика разапне кишобран. То је и јеФтиније, сигурније и боље од сваке наше оправке. Краља и владу није истина да смо