Стармлади

Стр. 94.

- ОТАРМЛАДИ —

Бр. 12.

□ □□□□□□□□□□□ Молимо сву ону г. г. сараднике који нам за црногорски „свечанп" број сарадњу обећаше и спремају да се пожуре, јер се за иетом оклева са издавањем тога броја. Иначе је' доста материјала већ и сложено. Молимо још свакога, да се заузме за растурнвање тога броја како би што више у народ продрео. А нарочпто оне, који треба да га преко „кинеског зпда" — пребаце и растуре у царству „светлости". У Србији ће се тај дупли „свечани број" моћи добијати код свих продаваца новпна по 30 пара дин. Исто тако ће се и у Котору моћи добијати на број по 30 потура. Ко жели више бројева, нека то зараније јави — као што су нам се досада многи продавци и растуривачи јавили. Само познатима ћемо нослатн без новаца иначе молимо новац у напред. Рабат је 30%. Управа „Стармладог". □ □□□□□□□□□□□

Комшијине муке.

Михл : Пре су се тукла, а сат се љубе. то нећеш та путнеш топро крај — за мене! — Да не сметам ја паћушка, штокот ? Баћушка : Ни иајмање!

Ј1 и СЈ^а к. БОЖИЋЊЕ ПРДСЕ. Шаљива игра у 1 чину. Писад ће се на крају — казати. (Наставак). Амалин. Ја овде са вими развезао диван, а код куће ме моја Стака очекује. Кајка (насипа му ракију). Јели ио вољи, једну ? Амалин. Може. Али само љуту. Да ме мало ирокоље. Заш ово је данас деветнајста. Кајка. (Даје му.) Ово је баш по твојој вољи. Амалин (прихваћа чашу). У здрављу провели Христово воскресеније — овај хоћу рећи рожденије. Сиасајте се! (Пије). Кајка. На спасеније! Амалин. Ауу -— баш љута, чисто ми сузе удариле на очи. (Врише рукавом нос). (С' поља се чује): Кајка, Кајка! Кајка. Ево, мама! Амалин. Иоздравите газда Вула, да сам све исправно донео. У здрављу! Ауу ! (Одлази). Кајка. У здрављу, у здрављу (уздахне) једва га се онростих. ПОЈАВА V. Кајка, за тим Цаја. Цаја. Где си ти девојко? Не чујеш, да те вичем ?

Кајка. Та никако да се онростим тог гњаватора. Цаја. Којег гњаватора? Кајка. Та тог амалина. Цаја. Зар _је он ске до сад био овде? Кајка. Овог часа је отишао. Цаја. Е, тако. Ма какав ђаво се ш1)е, на те гњави. Отвори молим те брзо тај накет, да то прасе турим уфуруну. Знаш, да ти отац не воли ладну нрасетину. Сасвим сам заборавила на то прасенце. Кајка. Ја, ево, ево, мама. (Узима пак). Не што ми је сад дошло трбушастије, него непечено, а и глава му сасвим иљосиата. (Отвори сасвим пакет и спази главицу купуса и целер. Цикне.) Јух! (Одскочи). Цаја. Шта је, ваљда не уједа? Кајка. Не, јер ово и није прасе! Цаја. А да шта је? Ваљда није наонако мачак. Кајка. Још горе! (Показује главицу купуса и главицу цвекле). Цаја. Купус ?! леле мени. Кајка. За то му је глава спљосиута. Цаја. Ма јел'тај човек шашав? Кајка. Шта трсба овај купус да значи? Цаја. Здравља ми, тај тера сирдњу с' нас. Кајка. Мислил тата, да с куиусом божић проведе? Цаја. Е, бруке м јс, невидовне.