Стармлади

Стр. 106.

СТАРМЛАДИ -

Бр. 14.

(Злавопојка — Књазу Брда и перјаника, на дан његовог „јубипеума", као покпич свиј ( Србаља. (р.) Ево ме, дакле, са свима хитам, Јубилеј и ја да ти „честитам". * На „славном" трону ја те затичем, Где склапаш песме, велики план, К'о Шекспир или Сер Едвард Греј „Венац" ти пружам у овај дан Али, шта чујем? са свију & страпа Захори смеј .... И тону тако у дивљем смеју То се „радују" твом „ јубилеју/" * Пред тобом клече сви, као црви Ниси ти „ништа"... Никола Први, Што Црну Гору „прослави ' свуд Јер си показ'о баш ту, недавно Твој дух и „нежну", „питому" ћуд! „Венац ти пружам... ах, венац „славе"! Где уплетене мртваике главе, За венац „славе" — ах тако згодне! Првака оних — страпке народне! * „Венац" сав црвен! Свет од свуд врви, Да га угледа, јер је од крви, Од крви ониж што си иобио, /7 оних, које си иоробио, Јер си ценио иожртвовања, Конфисковао њи'на имања И арисвојгш . , тако говоре, Ваљда за „срећу" Црне Горе? Џси ти је зато „мало" тежи, Ал у том твоја „слава" лежи! * „Венац" ти пружам ... а то је стварност! Па прими данас ту благодарност? Народ би хтео да се одужи Газиш еа докле роиски те служи Срећан је с тобом, песму ти пева, Јер десиотизам твој га загрева, Од „силне среИе" — сузе иролсва, За то не мисли, да ти се ико Ј1,анас модсмева... *

Јер заслуге су твоје велике Анђео мира из твоје слике Са јатаганом, „левором" вири, И Црном Гором свуд пустош шири ... Твог „милосрђа" божански зраци —. Хтео си да се „издаду" ђаци, Што у Србији учише школу, И са њима си одигр'о ролу: Да би доказ'о сву „стварност" глупу, На оптуженичку мету их клупу И стрпао их у затвор, таму, И чудну с' њима играо драму, Да би доказ'о моћ јавне речи С' радошћу слушаш где ланац звечи, Јер си љубитељ слободе ираве, Сведок су томе — крваве главе! * ,.Венац је други од бомба сами' Он ће ти рећи о оној драми, У којој главну Настић је игр'о ролу А ти „свеца", „светог" Николу, Сравнивши народ обиином волу, Ти си му „ леие радости '• свиј'о! Уз то ти „слава" свуда се множи, Јер си ти јагње у — ву ч јо ј кожи! * Што да те даље „славим" и „хвалим"? „Слава" је твоја к'о пирамида, Где „заслугама" увенчан стојиш, Са „иуно" стида Докле се доле од твојих људи „Грешном" народу и кожа скида! .. . * Што да те, „славим" ? та сви те знају Шексииру раван а слииан Треју! Лериери твоји стварају чудо Ирода бране, твоју „Јудеју"! Што кажем: Ирод? Јер теби више Име Никола није, већ тако То „дела" твоја сведоче јасно, По том имену знаћете свако Већ и Нерон ето ти се јавља Свог старог друга тебе поздравља, Тебе деспота, а кнеза горсиог Ирода новог ал — Црногорсног!