Стармлади

Бр. 14.

Ј1 и сјг а к. божићње прнсе. Шаљива игра у 1 чину. Писац ће се на крају — казати. (Наотавак.) Цаја. Куда ћеш. Вуле. Идем сад Томи, да му сломијем кости. Цаја. Дивна подвала. Вуле. Ма ово није иодвала — него безобразлук. Везобразлук брате, јакако. Дај овамо, ту главицу. (Зграби је). Цаја. Шта ћеш с' њоме? Вуле. Оћу да му је за®рљим у сред <уне па да му подвикнем : ево ти купус, то нек једе твој татко на божић. - А видиш шерега једног а он ми подваљује. Вели газда Вуле, ти имаш ћерку и то багп Фајн ћерку — а ја имам оног мог џимпира — на можемо да будемо род. Нећу ти вели пару тражити — имам вели пара као нлеве, нека се деца узму и нека су сретна и берићетеа, кад се и онако радо гледе. А видиш ти келеша ни једног, он таку срамоту самном да прави. Цаја. Толико ти кажем, да је овај божић мени пресео. (Оде у кујну.) Вуле. (Сам.) Незнам теби — ал н>ему оће здравља ми да преседне и прасе и божић! ПОЈАВА УШ. Јанко. (Улази на средња врата са салветом у ком је колач.) Вуле. (Пође, сретне се.) Ха, добро ћеш, овај је потревио ! Јанко. Христос се роди! газда Вуле. Вуле. Ваистину, ваистину. (За се.) Овај ће богато пазарити. Јанко. Срећни нразници! Вуле. Хвала, хвала! (За се.) Што ли му је само оно у марами ? Јанко. И вами и гђи Цаји и гђци Кајки! Вуле. (Загледа. За се.) Да не буде од куд још једна главица купуса? Јанко. У здрављу провели са оном авђелском: Слава богу на висини а на земл>и мир и љубав међу људима добра воља. Вуле. Хвала, хвала (За се.) Море ће ти преседне љубав! Јанко. (За се.) Не изгледа ми баш најљубазнији газда Вуле. А ја треба да сам као неки нолаженик. Дочек није баш најлепши. (Осврће се.) Вуле. (За се.) Овај ће ми за све платити Јанко. (За се.) Нико да ме понуди да седнем. (Сети се) Изволте! (Предаје завежљај.) Вуле. (Као не сме да прихвати.) Шта је то ? Купус? Јанко. Колач. Какав купус? Вуле. Ништа, тако, нешто ми се у глави врти главица купуса. Јанко. А да ви неволете случајно купус? Вуле. Ко, јер ја ? Немам очи да га видим.

Стр. 111. Јанко. А госпођа Цаја? Вуле. Сав јој је црн. Јанко. А госпођица Кајка? Вуле. Јок брате, никог немам у мојој Фамилији ко би био на божић за купус. А као зашто ти то, ко наприлику ииташ? (За себе.) Да га не буде она.ј матори обешењак послао да ми се још наруга? Јанко. Ви ћете опростити. Отиц ме је послао Вуле. Знам већ зашто. Ствар се не даје тако лако опростити. Врло је замашна Јанко. Па баш зато сам дошао. Отац је послао овај колач, у знак Вуле. Јели то треба да је трампа за прасе? Ја моје нрасе никад недам за таки колач. И онда шта ће ми ваш колач, ми нисмо никакав род. Јанко. Па баш зато вам је отац послао да се сродимо Вуле. КакО на прилику да се сродимо? Јанко. Извините, ја сам мислио да ви знате, да ја вашу ћерку љубим. Вуле. Извините ви, љубав је љубав, прасе је прасе, а купус је кунус. Јанко. (За се.) Шта хоће овај с' тим купусом. (Наставља.) И ваша кћи исто тако љуби мене. Вуле. Како, како ? То је лаж ! Него видите ли ви ову главицу купуса? Јанко. (Неда се збунити.) Питајте њу, па ћете се уверити и сами. Вуле. За то ћу да се предомислим. Али говорите. (Љутито.) Видите ли ви ову главрцу купуса? Јанко. Видим, а што? Вуле. Сад одма да га изедеш. Јанко. (За се.) Ама шта му је, да није полудео. (На глас.) Како велите? Вуле. Велим ти, да ову главицу кунуса сиеста поједеш. Јанко. (За се.) Нема сумње, овај је— (показује). Вуле. Хајде, хајде, гризи брате. Јанко Извините, али ја купус не волим. Вуле .Ха, не волиш га — не волим га ни ја. Хајд, хајд, паси. Јанко. Полаженик, па да једе купус. А друго нисам ја сивоња. Вуле. Нисам ни ја жероња. Хајде, хајде, гризи брате. (Гура му главицу у уста.) Или ако не можеш тако, да ти га исецкам у салату. (Виче.) Цајо ! Јанко. (За се.) Ето ти \а. на. Ја дошао да просим девојку —• а он ме кљука с' купусом. — Нема сумње пошашавио је. Да се ја чистим одавде. Вуле. Е кад већеш да га једеш, а ти да се чистиш одавде, јер ћеш грбав да испаднеш одавде. Ево видиш ова врата! ? (Настввиће ее.)

— СТАРМЛАДИ -