Стармлади

6р. 15. 16. и 1?.

СТАРМЛАДИ —

Стр. 121.

јело, а у неђељу прије јарког сунца обући ће се ала-Франга, па ће се онда „Пошетати по Косову млада И ловити 1то корзу јунаке!" Само ако баћушка не иодвикне цурук! суз куФер! Све ће тако бати. — Циц!. •

Где етанује правда и истина. Међ' иемим, старим зидинама, Усамљен са душом сетном, Кад вече тамви превлачи вео, Размишљнм: Тамо ирирода буја, Иза зидина, слободно, емело У зеленилу тице певуше, Срце ми косне песама звук, Па плачем, нежни осећаји Стегнута срца залигае груд. Ах, зашто. млади робујем век? Где закон стеже жеље и мисш И заклиње ме грешна, немоћна, Против закона здраве природе, Да грешим, лажем, људма и Вогу . . . Ил' не! . . . Ја нисам овде једини. Греши и лаже шир ш цео свет, Да у гадној борби за живот Потребни Т4 .-лу загризе хлеб. Још искрене су моје молитве И вера моја тврди челик је. Гле, па дивпо је пебо звездапо, Тамо царује правда, истипа; А иаше душе тамо чека суд Замае ми душу обузела сета Међ зидинама; нигде боље н;!Је, Док народ ређан у сто табора, У подлој мржњи братску тражи крв. — Дахпи, о Боже, дахом љубави, Божан-ки, свети даха твога илам, Стоппће студ што нам срца леди, Да једном кликне сретан овај свет, Сва деци твоја; — ил силним гњевом Сатри, о Боже, цео људски род . . . Црни голуб.

Београдске питалице. — пред закон о штампи. — Каква је разлика између дудовог листа и „Серевисимус" листа? — Их, и то ми је питање. Па никаква И једним и друшм се хране — бубе!

Комарци. У Бечу један брат Србин покреће српске новине на пемачком језику. — Како су то Швабе допустиле, и шта ће рећи бечки Чивути, што осим њих когод новине покреће ? Читамо у мађарским новинама радосну вест, како је у Кикинди српска школа, коју је Србин Рацковић закладом основао — подржављена. — Ми у тој ствари још нисмо чулн српски глас и ако у Кикинди постоје и Срби и „Српски Глас". ^ Из Србије опет јављвју, да је осим других шпијупа ухваћеп и један аустријсаи војни голуб писмоноша. — Де, биће да Аустрија има и више „голубова" писмоноша. Београдски листови јављају, да је српска влада уложила еиергичан протест, због насилног заузећа једне српске аде на Дрини. — Богме право је, да се ва српској ади Шваби немачки каже: а<Пе? Сад се у словенској штампи много говори, да ли је иотребап брз балкански савез или није. 0, људи, што разбијате бадава главу. Питајте Турску — она ће вам „најискреније" казати. Авијатичар Шавес је у прелетању Алиа пао па се убио. — Сам је крив! Зар он није знао ону пословицу: „Ко високо лети, ниско пада! — Ако није знао, што се није обратио на Јуста. Он би му можда дао и савет из гскуства.

Лзборно крегање и разно сметање. „Види им се мрет се неће, Ма јест нешто што их напред креће." Еле пешто их напред креће . . . „Нешто" са марковог трга и „нешто" из Осека . . . И наравно да уједињепо „нешто" и „неппо" чине, „велико нешто" — што рекли проју па сунцу. То „велнко нешто" (или проја на супцу.) не само да ће после избора нзаенадити уредника „Народних Новипа" и разне Пфајф?ре, Иблере и Бреснице, него ће чак и Куен зинути од чуда и рећи: „а гле — сад!" За сада смо добили ове извештаје. Удбина. Бан је овамо автомобилском брзином послао Гашу Девића. Народ га је