Стармлади

Стр. 116.

- СТАРМЈХАДИ -

Бр. 15. 16. 17.

Нол^ра, Тамаа смо се курталисали Рауха, четрјест осмаша, радикалске автономије и других беда и невоља — дошла нам колера на врат. Ја управо не разумем шта ће нам колера — поред тако лепе политички уједињене странке зване: ,,М»п«'о раг1", и благостања под управом Кујеиа и Тисе? И после не разумем ни оне наредбе од власти, да се несме пити вода из Дунава, кад је у Тисе вода много мутнија и отровнија. И нашто онда викати народу: Дунав је колера, кад је Тиса куд и камо по народ већа и опасиија колера. Као да народ не зна шта је колера и где лежи управо азијатска колера. Зар га није пре толико година Тисина колера гњавила и таманила, него треба сад да му власти памет соле, како колера бојаги лежи у Дунаву. Али ја управо незнам нашго нам је колера? Зар народ у Црној Гори, иосле оне сјајне прославе „слободе" и „уставног стања" под дудом, (хоћу рећи брестом) може још зажелети и што више? на пр. колеру, да му се преко 1Линиетра Тамановића и његове нове владе, јави? Или зар коалиција у Хрватској поред бана Томашића још и колеру да жели ? Не, не, колера је сасвим излишна. Она је тако излишна, као што је излишна била на пр. црногорска прослава, или кандидација управитеља, од стране н >восадске проФесорске колегије. Јер ма да колегија и поред Пушибрковог наваљивања на пр. није кандидовала Радића за управитеља, штд јој вреди, кад је за сомборски календар „Зору", већ пре избора управитеља Радићев СИсће наруче и већ одштампан у календару да је Радић управитељ срп. гимназије. Зар онда није морао патронат изабрати Радића, већ и истини и правди за љубав, да се не поквари календар и каже, гле како слогашки Кујеиов калевдар — лаже!? Али да, о колери — а не о Радићу, беше разговор. (Једно је ипак добро учнњено, што је Радић изабран за унравитеља срп новосадске гимназије — тпме ^е бар осигурана гимназ >ја колером !) Али управо коме или чему имамо да захвалимо за високу посегу, шт) нам је

учинила гђа Колера? Да није случајно оној мађарској родољубивој узречици : „Ехћ-а Нип^апаш поп ек1; \ г ка. " то јест „нигде живота као у Угарској!~ Сигурно нас је за то госпођа Колера и удостојила, да се науа?ива тог у тој хазаФишкој реченици — живота. Иначе да нас мало прогњави. Као да нас мало гњаве шовеии, па преске и „велеиздајничке" парнице, па Апоњијев школски закон, па нов зајам, на радикалски зборови, па подрепашко ширење просвете у народу са порнограФским листом „Карикатура", а да не сномињем како нас гњаве: Др. Жига Продановић у „малој" ; Андрић и Радовић у „Летопису" ; Живојновић у „Трговачким" — а врх свега и Др. Полит у „Бранику" са двадесет и петим уводним чланком: „Славље на Ц е т и њ у". Али тешимо се тиме да је српском народу ваљда суђено да га туђин угњетава а свој гњави. Чак и у црг.ву кад идеш да се богу молиш, вађе се по неки поп Зарије или већ неки магарашевић — да те прогњави с радикалском придиком. Али за то ни у комендију не можете ићи а да вас тамо оиет не прогњави познати „драмогњавић" — са својим атентагима на мозак. Нема се милосрђа ни тамо за срп. народ. Но ко жели да буде класичво изгњављен, тај пека се упише за члаиа „Матице Српске" и нек дође на њену главну скупштину, где ће га про и контра стални Матичипи гњаватори — изгњавити. Сва је још срећа шго се пропосору Палку нису омакле његове сомборске препарандијске омиљене узречице: „курве једне" или његова црквена пакрачка: „ово је коњушница" радп којег догматичног згодног изражаја још је од покојног патријарха Георгија био одликован п а крачким декретом. Но да пређем на ствар, што рекли Србијанци, и да се већ једном на колеру вратим. Како се дакле треба чувати од колере? Пре свега треба сваку свињарију избегаватп. Тако на пр. ма да и свињареви људи нродају неке свињарије, које се назппају „Карикатуром" (ието име ко и они ко.ји је растурују) и још неког ,,Ђа-