Стармлади

Стр. 150

Због скупоће меса.

Келнер: Модим, могу ли изнети таљире ? Гошћа (која је у Бечу одеела у.једној каФани): Можеш... т.ј. чек мало. Пошто ви овде, рачунате ростбратн? Келнер: Три круие,'молим лено. Гошћа: Не говорте. — Е онда ћу још мал ) боље да оглабам кости.

ПОКЛОПАЦ.

Ж у т о к љ у н о в и ћ, (г о с и о ђ и ц и, к о ј а г а не трпи): Хоћете ми дозволити госнођице, да вашу госиођу матер, учиним нуницом? Госпођица: 0 зашто да не, госнодине, ако ми нађете иартију према којој би и ја имала симиатије.

Ласкаво упоре^ење.

Војни марвени лекар, пензионирац (новој собарици): Ти си душо, прави анђео! Собарица (којој ласкаве речи годе, отима се): Та маните ме се г. докторе. Нисам ни најмање лепа . . . шта више дезна ми је нога мало краћа . . . по мало шантам. Нисте то нриметили ? Лекар: 0, како да не. Та ја сам у војсци увек с коњима имао посла, и тако што одмах приметим ! Одговори уредништва: Ст. Н. Ч. у М-ци. Погрешно је послата и вама ономена. Ваша је претнлата измирена до краја године. Хвала ! Кад би с .мо тако сви уредно илаћали као Ви, добро би било, - Извините ! Црном Голубу. Ми се радујемо да смо се у II. Саду опростили колере, а ви нам је опет шиљете на врат. Сити смо брате, колере... Бр. Дед нам мало запевајте о савременој каквој политичкој колери... У п 'литичко сатиричним; стварима оскудевамо — а за друго је лако. Горском. Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни? Р. Београд. Певај, певај, брђанине сине! Телеграм. Беч. Ерентал, Форгач Фридјунг и Настић, тужи ће Масарика због ФалзиФиковања љихових ориг. докумената.