Стармлади

Бр. 18. и 19

— СТАРМЛАДИ —

Стр. 1&9.

Т1АТ1РАдаЈА. ЊЕГОВА ЧЕТРДЕСЕТГОДИШЊИЦА.

Овде лежи гос'цон Пера,*) Целог ј' века теро кера!

Добриновић и — саре. Добриновић се оиет је дном посвом старом обичају у очи пј едстве надућкао. Онако нвдвркан у XIојј а се обу^ао, па зас ао на столу за маскирање. Наравно да га због његове нанрасите нарави није смео нико да буди. Већ скоро да представа почне, а он још хрче. Напослетку се послужитељ досети, те оде до собе у облачи и зазвони. Добриновић кад је чуо звонде, а он скочи као онарен и стане се дерати: „Стеване, сару ми нађи ... сару овамо ! Прво сару дај, па онда дигни завесу." Стеван стао као укопан па само гледа у Добриновића. „Та шта ме гледаш као теле, сару ми нађи, слепче... не видиш да сам само једну сару натукао..." и ту му показа на своје ноге. „Па тако ми кажите," — једва се обавести

Још да глумац није био, Он би данас негде бријо!

*) т. ј. Пера Добриновић, управељ ерп. нар. позоришта.

којој се Добриновић

Стеван, жите,

— „а шта Ја знам какве саре ви тра и оде у гардеробу да нађе и другу сару.

Из „београдског позоришта" и „опере". Глумац: Како вам се допао чича Илијин комад „Дорћолска посла". Критичар: Нису то, брате, „Дорћолс к а посл а" 1 Г л у м а ц : Него ? Критичар: „Вртешка!"

како вам се

Надовезена критика. — Ви сте били јуче у опери, допада „Дротар"? — Има врло интересантних момената ... — И врло дугочасних четврт часова. Ноште Мазђие.

ЈУБИЈГАР7 Дери ДобриновиЛу његовој четрдесетгодншњици. Признаћемо теби радо, Да си глумац врло славан, Твојем дару богоданом Надалеко нема раван. Гледали смо Немце, Гусе, Најславније те актере, Па с ионосом смемо рећи Видили смо то у Пере. Та ти умеш стварати 'нам, Јединствене карактере, Па зашт' не би умо створит' У животу нашег Пере. Као што си глумац славан, Све крајеве задивио Ко би теби био раван Кад би таки човек био? * * * А сад кад је већ овако, И четрјест дочеко си, Па нек буде још толико Наш си, да те ђаво носи!