Стармлади

Кр 18. и 19.

— СТАРМЛАДИ —

Стр. 143.

ГОСПОЦКИ 0ДГ0В0Р.

Банкар, (раздражен) : Кад ће те веК једном свој дуг платити, госнођо ? Госнођа, (хладнокрвно и отмено): Ако ме много будете молестирали, у будуће ћу вам и одговор остати дужна! Како је чича Илија зарадио банку. Једном је чича Илија, познати духовни шаљивчина, иначе глумац београдског краљевског позоришта, путовао за Смедерево, да гостује код Чврге. Кад је ушао у воз, а он нехотице седне на нечији висок цилнндар, ког у потпуном смислу скљока као лепињу. Путник чији је шешир био, ужасно се налвутио. Био је некакав старији пецзионирац, који је почео чичу ружити. Чича му је испрва доказивао да га може ударити па саксију, — али кад .је пензионирац захтевао да му штету надокнади, чича напослетку исповрну две банке и плати шешир. ■Један чичпн пријатеЉ, који .је с њиме путовао, чудио се тој галантности чнчииој, те ће најзад рећн: „Ма .јеси лн тн луд, дамуза то старо седло из К'арађорђева доба, платиш две банке, кад да му поштено платиш вреди два гроша, п то да се употребн за саћуру за насађивање живнне .. ." . — Ако, каже чича, вратиће он то мени с интересом још .. . — Да се не мислиш бити с њиме? — Јок, јок! Видићеш. — Воз је даље одмицао а путници се о

много чему разговарали н шалили. Чича је необично весео био. Кад су стигли у Смедерево а онај нензионирац иотражи свој шеншр. Чича се насмеши и извади га пспод капута и показа: „Ево га!" — Добро, молпм вас, — рече пензионнрац и пружијфуку. — Опростите, ал ово је мој" шешир. Дао сам ,за њега две банке. Ал п вредп ... Антика ствар. Употребићу га за певца у „Сеоском лоли" . . . — Али молим вас... — Јок, јок !.. . — Па ваљда не могу ја гологлав .. . — Жао ми је, али овакав Цилпндар годинама тражим. Да сте искали три банке, платио бп п три за њега. Зар ви мислите да сам .ја нехотице сео на њега? — Ма, осгавите се лакрдијашења, него дајте ми мој шешир. Не видите да сам ћелав, а кпша сипи и ветар дува... — Па напослетку, да вам га продам. — Шта тражите за њега? — Трп банке! — Како? Па ви сте свега две платили. — Ако ! Ваљда је право да што зарадпм? — Да вам дам банку за њега. — На штету не радим. — Дванајест динара. — Ваталте. — Две банке! — Више мене кошта! Напослетку је пргави пензпоннрац исповртио три банке, а чича му онда предао скљокани цилиидар. Чича је после дао Чвргиним глумцима да попп.ју банку, коју је зарадио на старом шеширу. С брда с дола. Неки промућурни натарош је напиеао у пасошу где стоји: Особити знаци: врло је налик на свог оца. * Један проФесор српског језика уиита ђака : Љубити, а не бити љубљен; које је то вреаде? — ђак одговори : изгубљено!

СЛУЧАЈНО. Кад је кнез Милош једном обилазио затвор, а он међу осталим добрим птицама смотри и једног циганина. — Како си море, ти Циго, доснео овамо ? — Та ни зашто госиодару. Укро сам једну иотковицу за коју је случајно био један коњ прикован. Каже да се књазу тако допао тај отворен одговор циганина, да је наредио да га одмах нусте из затвора.