Стармлади

Стр. 154.

— СТАРМЛАДИ

Бр, 20.

Шта је ко изумео? — Ерентал — „велеиздајвичку парницу". — Форгач — „документе." — Томашић — аболицију. Ђока и Веселин — клерикалну школску уредбу. Патријарх — јединствени штатут.

Шта је ко пронашао. Књаз Никола — краљевство. Форгач — „Милана Сте®ановића". Милошев — Горак шећер Фабрику. „Српски Глас" — БанФија. „Српство" — ®рај вожњу на жељезници. Живојновић — књижевну агентуру. Г р ч и ћ — намештаиште. Малолеонове речи. Ја не желим да се свештеници мешају у школе. * Човек је увек човек, али кад год он може и одвећ много: он је често пута варница, која распаљује нагомилани кисеоник. Његова снага ништа не вреди, ако му околности не притекну у помоћ, и ако му јавно мнење није наклоњено. Јавно мнење чини све. Има људи које сам ја учинио независним, али ја их увек могу стегнути и спречити да не буду незахвални. * (Своме брату Луцијану, кад је корзиканцима издао прокламацију, рекао је): Није добра, у њој је одвећ много речи, али мало идеја. Тијуриш за патосом, али тако се не говори народима.

ш Ђука и Шука. Ђука: А шта велиш јК»\ ти на то, што „Застава" №ОД вели, да је учитељска скупштина изгледала као пија |||1] на руља? Х д К ј Шука: Оно знаш Ђука, пијана руља није била, само најтрезвеније се баш није расправљало ...

Не-ће доу бити ништа. У једној турекој ка®ани, у Маћедонији, донесе Турчин, једном европском путнику црну ка®у на руци, забагљавши палац у ка®у. На то ће европејац рећи: „Шта радите то ?" Како можете ви да турите прет у ка®у ? На то му Турчин одговори: Море, не мари — није кава баш тако врела!

ј\/1оји модерни Дфоризми.

— Кад видиш где шетају заједно ружаа и лепа женска, знај да је она лепша ружнију позвала у шетњу, а не обратно. — Може се љубити без да смо сретни, и сретни бити без да љубимо, али љубити и сре- тан бити — било би право чудо. * — Љубав се боље допада од брака, као што су и романи занимљивији од прздча. •К- ' — Љубав је слична лутраји, обично највећи мазгов — добија најлепши добитак. * — У колико вшпе поверења жени поклањаш, у толико више ти може проневерити. — Најсретнији бракови су они — који су разведени. * — Мењати боју! То је политика државника и жена! * Љубавна писма обично требало црвеаим маетилом писати; бар онда „он" нема црно на бело. * — Дивне су женске очи! Али сујошлешпе кад женске на једно око зажмире! •* — Невиноет женске је најлепши поклон који је природа човеку створила. •* — Треба се чувати од женске хладноће, јер ништа се тако лако не топи као лед.