Стармлади

Стр. 156.

- СТАРМЛАДИ -

Бр. 20.

И боље и јес&тиније.

Она : Драги мужићу, обећај ми да ћемо наш свадбени нут нровести у Италији и Венецији. Да видим тв светске чари... Он : А нашто толики трошак, кад све то можеш за 1 круну видетл у Адамовићевом „Аполо" биоскону? Ето, данас можемо у Русију, на Толстојев ногреб, а 13 и 14. на „жуту руку"

„Ђаволовим" вуњарама. Мото: ^Јавно мњеље је у нас, већином, гомила олоша и дрипаца која, за љубав марјаша, насрће на отаџбину, насрће на све и свакога, то су већином питомци казамата (апсане пр. ур.) који у штампу уноеи стил кесароша и морал разбојника". „Ново Време". Ето, такво мишлење има одлични београдски лист „Ново Време" — о неким србијанским „новинама", које усљед слободе штампе издају два три дрипца — или „гомила олоша" — а које „новине", као што рекосмо не може човек узети у руке ни машицама а да се не опогани... јер је еваки стид, не српског образа, него човека отсутан у тим „изметинама" „г о м и л е олоша" ... Како за љубав маријаша дрипци и пропалице, пишу најперфидније испаде противу православља у виду слике неког поиа, која обешчашћава св. апостол овако: „Сегда приде поеланија от Неви, на татка от Женеви, јегда чучнуо во кади да олади образ от позади" („Ђаво бр. 28. 1910.). „Баја, Баја, испала ти ја-а-а-бука" („Ђаво" бр. 24. 1910.). „Ја бо есем првенец син, а ви ми же ударасте клин, сирјеч чеп пот реп". „И право моје оће уштроје јакоже вепра, по писавију татка ми " („Ђаво" бр. 34, 1910.).

А оваке бестидне порнограФСке песке, пуне сваки број: Дневник једне куварице. „Службеница, љубим руке, Имала сам грдне муке, Нисам нигди могла стати, Нит се дуго одржати. Тишлер оће да ми слепи, Пинтер оће да зачепи, Шлосер гура све по брави Шустер оће да наглави Официр ме егзецира, Лекар оће да клистира А поп опет зверка вешта, Оће да ми масло свешта... Да ми ноћу држи бдења И јектења. Ја се свуда добру надам А кад оно — свуд настрадам". („Ђаво" бр. 24. 1910.) Но, најбестијалније насрћу на свог владара. Изгубивши вуњаре, сваки појам о моралу, те „уносећи у штампу стил кесароша а морал разбојника" — овако пишу о свом владару, који је такођер отац породице: „Блажени Фараони, јегда смоташе милиони, кат придоше без панталони, а кроз гаће