Стармлади

Стр. 180.

Вр. 23. и 24.

Ћирићима. Заш' ти људи ће добити сушицу доказивајући да су Перине земунеке свиљарије, којеје Добриновић као управитељ иозоришта, у позоришној згради, пред представу починио — његова приватна ствар. Стомак срп. народу, да поднесе и даље разне Перине свињараје у срп. нар. позоришту — док се не смилују његови пријагељи да га по скупштинском решењу као управитеља најуре. С р ц е богатим дужницима „Стармладог" не бил се сетили, да нам дужну претплату не закидају и отимају, заш то нити је лепо а нити поштено. Реп —половину уреднику „Народних Новина", а половину с прирепком заједно — т. з. подрепашким новим уредницима, бити имајућег новог, дневног „Подрепаша". Они ће и тако бити владин рептил, који ће заступати програм без репа и ушију. Остале су још кости, то нек -глођу они несуђени јаслаши — који око борбе за нове јасле са 100'000 круна зоби — остану без јасала. Боље је кости глабати, него празне јасле. А сад ако је још какав рест остао, века с њиме омасти брк славно уредништво „Ђавола" -- и нека му је наздравље! ОСВРТ. Најео се и печења, погледао је и садату, а за колаче није марио. Напио се вива у здравље своје и привукао столицу ближе столу, да може наслонити руку на стол, а главу на руку. Није се освртао, да ли ће му жена изнети још каквих ђаконија. Главно је да стол није празан о Божићу. Чување тога лепог обичаја поделио је он са својом женом и колико је жева пазила да на столу има увек јела, толико је он пазио да са стола не нестане пића. Нек се вађе увек помало ракије, ал вина — како је већ и печење прошло, допраћено само салатом, — не сме Фалити. Две су пуне боце на столу, а из треће газда Ђока пије. Све су му боце старинске, — оне од три политре. Вина бити мора. То зна и Ђокина жена. Газда Ђока се на све то не осврће; не осврће се чак ни на своју жену, ма да с њом живи тек тридесет прву годину. Осврће се у својој глави на све оно, што је било од ланског Божића до овога сада, кога славимо. — Е, мисли газда Ђока, и лепо је, што сам паметан, и није лепо. Да не читам новине, не би то знао, ја би се сад могао извалити на сламу и малко тамо до вечера ироспавати, а овако читам, па знам, па ми се то врти по глави и не могу истерати те мисли из своје паметне главе. Ето, лане смо имали

свињску заразу и Фридјунга. Сви вашари затворени. нико никуда, а Фридјунг — о, пст, шта диваним, оа је чивутин, па ипак га наши потегоше. Дође и без путнице и иопусти. Спала цена, па гледа човек да све не изгуби. Понда опет нам се рогата марва разболи. ( ве морадоемо затворити, а Ернтал промолио рогове, па не да евојим швабама да једу меса ни из Амсрике. Баш свашта. Добио чова грОФОВСку титулу, па сад мисли говеда сва морају бити затворена; ја хоћу да мене гвет види и чује. 0 имали смо и контумацију наса. Четрдесет дана били пси везани. Неки дан смо их пустили, неки дан, онда, кад је проговорио Стјепан Радић у сабору. 0, наметан је то човек! Осново лепо сељачку странку, па се лепо сложио с грофовима пре нег коалиција и сад се можемо надати, да ће нам батл боље — носле смрти. — Е, дед Ђоко у здравље. Тако — екс, што веле господа. Дед, још, једну. Ха ! Ајд и трећу. Тако ваља. Све екс. И госнода кажу, кад искрену законе тумбе - екс лекс. И јесу госе ти министри. Неће увек да изврћу законе. ЈХепо ти они потуку једно двадесетак људи и потроше двадесетак милијуна, па ето ти сабор, да и Вилхелм честита на успеху после взбора. Дивота! И јесу паметни. Што хоћ", то иде уставно. а што баш не могу одмах, то полако иде наредбеним путом. Зар то није паметно. Ја сам паметан, који то читам и разумем, а како не би они, који плате, да се то тако штампа. Лепо ти је на овом свету, па још на божић. — Ху, газда Ђоко, поживио те Бог још, још — док се Србин не сложи. Точи па пиј, кад мораш сам да се служиш. Хеј, жено, де си — знаш ли да нећу никад умрети, само ако ми се жеља испуни. Дед Ђоко још једну. — Их да ми је сад бар Форгач ту, да ми честита, онако к'о што он то Србима уме. — И јест тај Форгач паметна глава. Зна вако се други потписују. Мого би подићи на векслу, еј прасе моје печено, што си зашкиљило на ме! Па само док се Ђока напије, сву ће ти главу оглодати. Салата ми не треба. Салату купусну нек једе швабо и краве. Ја нећу. Ја оћу да пијем и да живим дотле, док имам злотвора. У здравље моје! Макеим Слатки.

Прави узрок. Дао отац о оцевима своме синчићу гвоздену играчку. Није трајало ни по часа, а дете бризне у плач. — ТТТта ти је? — пита га мати. — И јој — не могу то да разбијем !... џ.

Одбијена похзала. П у т н и к (кондуктеру): Ето, свет се увек тужи, да су кондуктери на железници бесни и горопадни, а ја вас уверавам да сам мало нашао тако учтивих људи, као што сте ви. Кондуктер: 0 молим, не треба то да ми замерите, јер сам тек кратко време у служби.