Стармлади

Стр. 10.

СТАРМЛАДИ

Бр. 3.

Електрично око. -Је ли икад ико могао иомислити, да ће сав свет бити удешеи на електрнку? Штамиарије, државне машине, клепала, ветрењаче, политичаре, министре, — све то креће електрика. На ир. Кујепа електришу у Бечу противу четрдест-осмаша, и он онда електрише аграрце, српског патријарха, а овај опет либерале, вармеђаше, подрепаше и т. д. — и тако се створи странка пузаваца, звана: мункач! И тако то електризирање иде у недоглед, док на послетку чак једап „пензионирац" Грчић покушава да електрише новосадску српску публику противу српске опере Жарка Савића, из страха да ће он и даље морати остати у пензији, ако новосађани уоче шта је Жарко о свом руву и круву, без да је утуцкао народне хиљаде, умео да створи. А друго, човек је ваљда већ и доста дуго био у пензији и на допусту од позорншног одбора: „друштва за срп. нар. позориште", — па сад кад су га из „пензије" подигли, право је ваљда да мало другог укаља а тиме себе много опере и препоручити за суђено несуђеног директора срп. нар. позоришта, рачунајући ако су противу Добриновића неке „младе" глумице, противу њега неће бити старији глумци, јер су му чак о новој години честиталп на управитељству. И за то је њему новосадска публика опростила хајдучки нападај на Савићеву трупу, па не осврћући се шта један пензионпрац пшпе, посећује свако вече вредно позориште, а г. Грчић је своју џиду бацио у трње и новукао ее онамо камо му је место — у „пензију!" Еле у ово доба електрике, није ни чудо што је пронашао некп Рус „електрично око", помоћу којег ће се моћи видети и иајдаље даљине и најдубље дубине. А у исто доба је пронашао опет неко телефон без жица. И сад представите себи, како човек помоћу тог електрпчног ока и електричног уха постаје мали — боже ми прости Бог! — Све види и све чује! Наравно, да је Рус ту справу био пронашао пре но што је коалиција била

склонила пакт с баном Томашићем, она би помоћу електричног ока могла впдети, да поред свих медених речи Томашићевих — они му не леже н а с р ц у — него у стомаку! Илн рецимо, да је то електрично око пронађено пре ио шго је „буђеновачко дете" изабрано за носланика, његови бирачи би га кроз и кроз провидели — и видели му не само у души него и у сгомаку глад за 1600 К. А радикали зацело не би били иримили „дете" натраг у странку, јер су они и без детета довољно се комиромитирали са баном. Ако не с овим — а оно с оним прошлим, још горим. Да је то електричио око имао Форгач, он би ако је био слеп код очију, зацело мало боље био видео — и не би доживео да се сви његови „документи" Свијентоховског, његовом госи као најординарнији фалзификати обију о главу. Ах, да је то електрично око пронађено, пре избора патријарха, — радикали не би никада били оставили „времену" да оно бира патрпјарха Лукијана, агнеца не злобивог. Они би онда могли патријарху у срце загледати и видети, да их он никада није у срцу ни носио. А да је то електрично око и ухо народу, он би се од много што шта згрозио. Да му је то око било, а њему никада не би било пало на ум да бира за Нови Сад посланика Шлезака, — јер би видео да је он обншао истину кад је обећао да ће се борити са опште и једнако ираво гласа, нити би му пало на ум, да се да повестп од подрепаша у калуђерску странку, Кујену и патријарху под ноге. Ах, каква ће све чуда донетп електрпчно око. На пр. господин Шаца Пацицврк набавн себи тако електрично око н уво, и упути се на бал. II наравно, одмах узме на око једно мало корпулентније девојче и приступи јој. После времена и како се осећате, наравно, ирелази на ствар. — Баше је срце, госпођице, свакако још празно*? — А што да је празно? Празна је ваша глава — а моје срце је пуно . . . Пуно љубави . . . наравно према својпм родитељима.