Стармлади

Пр. 2.

— СТАРМЛАДИ —

Стр. 15.

Ове године даје радикална странка парастос нокојном Др. Светозару Милетићу. Сви су радикали нарочитим нозивом у „Застави" позвати, да се свесрдно и нскрено номоле Госноду Богу за што скорији позив душе Њ. Св. патрајарха Лукијана у рајско насеље — ма п без црне ка®е. Јер ово чепркање ио автономији, стварање 1.лерикалне странкс, јединственог статута, узрујава и најмирније дудухове. Смирени отац Софрончјч. Не зна јој другог лека Л е ч н и к : Милостива, ви сте тако нервозни, да вам ја само Савићево оперетно друштво са љиховим духовитии шаљивим оперетама — могу као лек нрепоручити! Посетите их још данас! Кесер1: Пет пута недељно у онеру! Стара школа. Састаће се код Виктора С краљем Петром, краљ Никола, ГрлпКе га. љубнће га . . . (Јудмпа је то још школа!) Добре акцнје. А. Да вам продам 10 комади акцпја „Срп. Трг. Удружеља". Да ћу вам 90^ рабата. Б. Море, да ми и бадава дате, још и онда би вас тужио због преваре.

Не лаје куца села рааи . . (Слично баени: „Гаврчн и лиеица"Ј У Србији сад нуњаре „Ђаволове", руке тару, Хвале Ђорђа, док му онет Не придигну — т а з е н а р у ! Чешагија. Уштеди, где год можеш. Човек може уштедити у много нрнлпка, само ако пази. Тако на нр. прн телсграФисању, где свака реч стаје ио шест потура, колпко пута избацимо у телеграму ио двадссет и више речи, што би се могло прекрасно пзразитп са десет и мање рсчи. Овом ирпликом нада ми на ум, како је негда наш неспнк Лаза Костпћ телеграФасао својпм прпјатељнма у Нови Сад, да ће скоро доћн. Ево тај његов телеграм: N. N Меиза12. Данас по —, сутра до — Лаза Ко.

Г. ВАСИ ЂЕМИ уреднику финог листа „Ђавола" у Београду. Ви тражите од нас, да вам ми кажемо, је ли срамота ако ви немате кошуља. Није, госнодине, за вас није више ништа срамота, па узмпмо да чак ни гаћа немате! Јер кад би ви знали нгга је срамота, вн не бн дотле као бивши началник и полицпјски нисар, дотерали — да данас го ко пушка у Веограду за иет пара шкембићпма се раинте, п без стана п зимског капута, задовољнте се да вас келпери из једпе каФане у другу — најурују ; пнти би оне мангунске свињарије за дннар стубац нисали, те својнм поганом српски народ поганнли. Али наравно, дотле сте дотерали све због свог поштења — на чак, чини мп се п без пепзије остали — о чему ћемо мп већ слободнп бпги, да у своје време оишнрније иро1оворнмо: у слици и речи. Ми вас међу тим и оиет нозивамо да све оне клевеге, које ,/Јзаво" о мени иза бусије бајбок-уредннка нише, ви а п госи. „власиик" иотппшете својим иуним „часним именима". Па онда ћемо се разговарати. Не учниите лн то, сматраћу вас .хуљом 11 нитковом. Петар Крстоношић ур. „Старми'дог'. Он не зна. Учнтељ: Драга децо, ако што пе зпате, слободно ме смсте нитати. Једпо ђачс: Господпое, ја не зпам. Учитељ: Шта дакле не зпаш? Ђак: Леицнју, господпне! Не у — Мепи. Гост: Келаер! Имате ли језика? Келнер: Има, молим. Гост: Па молим вас, олижите овај таљир, сав је прљав.

Ј^езван гост. „Ваш је то малер. ТелеграФишем ја мојој нуници : „8с1иске1 пт Вииег". А онај чиповник иогреши па напише : „Мииег". И тако у место да сам добио путера, дође ми нуница у посету."

НЕГУЈГЕ ЗУБЕ САМО КУШАКОВИЋ^ БИСЕР-КРЕМОМ.