Стармлади

Стр. 22.

СТАРМЛАДИ -

Бр. 3.

(јер је нова) али је она и с малим улогама умела доказати да је рутинирана, добра глумица. Па Станојевићка јс већ богато заступљепа у ренертоару са „комичним бабама". И довољно је било да се појави, па да својом и најмаљом гестикулацијом у публике изазове смеј. Разуме се даје она своје улоге са великпм разумевањем и вештином одиграла, давајући свакој својој улози особити тип. Све остале гђце су марљиво донринашале да игра увек добро примљена буде. Од г. г. се истичу г. Бинички као бонвивански глумац ц школовани певач. Својом игром иодсећа много на Добриновића. И ако не расиолаже бог зна каквим јаким гласом — невање му ииак публику увек освојава и раздрагава... тако да је он био љубимац новосадске публике... А као „љу б ав н ик" са нријатном снољашношћу, то се још лакше постизава допадање... После Биничког се у љубавним улогама истиче г. Криж. Његов глас је јачи од Биничковог али му је игра укрућенија... — Сваку улогу коју је прпказао наишла је на велико допадање. Банредно иодесан баритон за онерете има г. Динуловић. Код њега сваку реч у иевању можете разумети, а уз то је одличан глумац за струку коју он игра. Нарочито се пстиче у драстичпим улогама г. Пера Јовановић. Он је управо својом игром зачинак у сваком комаду. Његова игра много допрпнаша да често бесмислени сиже онеретних комада •— не пропада. Без њега се и недају ноједини комади замислити. Бар у Савићевој труин не би му се могло лако наћи замене. После њега напоменути ми је Тихог. Он располаже јаким, чистим, звонким баритоном, који је може се рећи најумилпији у свој СавиКевој трупи међу мушкима. Добар и јак тенор има г. Србуљ. Ои је до душе још почстннк, али почетник којп показује лепог дара у глуми и певању. Исто тако и Цвијановић раснолаже добрим гласом. Добри су и стари рутинирани глумци г. СтеФановић и Ђермановић. А гђа СтеФановићје сваку своју н омању партију лепо извела. Орчестар дивно врши своју дужност под капелником г. Бенишеком. Елем сума сумарум — Савићева трупа је новосађане не само Србе, него чак п иноверце потпуно задовољила и ми можемо бити задовољпи а држимо да ни Савић неће имати узрока да буде незадовољап.

Листак.

/ЧОЈЕ СЕЛО. — Идила Баш су чудни људи ти варошани! Док су у вароши они уздишу за сеоском тишином, а кад дођу у село, они већ други дан почну зевати, трећи дан омрзовоље и набрецају се, а четврти дан се већ почисте у варош без обзира. А не-

мају ираво! Село има нрекрасних чари и сваковрсног уживања и разонођења, да богме за оног, који зна то уживати и ценити; па што је најглавније у овом оскудном времену : све је то врло јефтино. Варошаии нир. већ на две недеље напред нададу вику, како ће овај или онај вештак на вијолини или клавиру доћи да свира, или какав славан глумац да игра, или певачица да пева, иа пишу по новинама, лепе плакате, и шта ти ту све нема; а кад тај дан дође, они се за своје скуне иаре скркају у какву тесну салу, но неколико сати се даве у зноју и иари, да забораве и на вештаке. Кад оду ти ирослављени вештаци, варошани се још две недеље свађају око њих, често се и дуелирају. а вештаци стрнају банке у џен, па — збогом дико, спомињи ме! Сасвим друкчије је код нас. Ми никад ие знамо, кад ће и с које стране доћи какав верглаш или Циганин с медведом, ад' чим заништи глас те божанствене свирке с крај села, наша дична омладина истрчи, и тако рећи у тријумФу прати вештака кроз цело село! А како је све то јсфтино ! Све 2—3 куће се сложе, па вештаку комад хлеба нли парче нечене бундеве! Код великог бирта дочекају га старешине ; он нм свира, а они га залажу руснама (ово је најомиљенији деликатес код нас) и ноје ракијом, докле се не сподобп под сто, а омладина прихвати вергл п дотле окреће, док не нромукне и док не отерају натароша на салаш, нону у виноград, а учитеља на бостан. Па и медвед као да зна, иа чисто заилеће кад игра — кери се, шго нанш кажу — мило му иред толиком и тако благодарном публиком играти! Сутра већ нико ништа и не сномиње. Још је веће одушевљење, кад нас какви комедпјаши носете. Онда је управо цело село у неком свечаном узбуђењу. Предигра почне већ после нодне, кад комедијаши нођу с добошем кроз село, да свечано објаве свој долазак. Наравно: омладина их нрати и с највећим нестрпљењем чека вече. Биров, сви ноглавари, ешкути, чендири и кишбировп имају „Фрај" улазак, а собом увуку и жену и дечицу; сви остали плаћају „сексер", али се обично за. тај један десетак угурају по троје и четворо, а кад представа почне, нагрну и они други са сокака, који немају новаца, и тако лено 2—3 Форинта ужива цело село, и све се то тако смеје, да многима попуцају кајшеви па чакширама, а бировљевица је једаред толико штуцала од смеја, да је морала попити три деци вруће слатке ракије. Дабогме, да то варошани не поњају, јер немају оно што ми имамо: добре живце, добар стомак, велико стрнљење и много хумора. Варошани макар зашто надају у неевест, зпак, да им живци не ва.љају. Код нас се ретко пада у несвест, и то само од ракије и батине. Варошани у том случају унотребл.авају колинску воду, а ми бео лукац у сирћету и пустимо крв. (Ово је код нас универзалан лек.) Има код