Стармлади

Бр. 5. II 6

- СТАРМЛАДИ —

Стр. 37.

Отровни цвех. Пријатељу драги! семе посејано Изникло је давно и цвет му већ зре, Његовим мирисом све је отровано Нестало је нравде а слобода мре .. . Мирис, страшан мирис, ко муња се шири А где год он падне ту изникне цвет, Огањ неваљалства брзо се распири Гресима највећим заражава свет! Лаже се и вара, гњилеж људством влада Са новцем се данас може свашта, свуд, Место кривца невин издише и страда А паметан човек данас вам је — луд. Често сам се иито: докле ћемо тако И када ће једном том злу бити крај ! ? Од наше се земље претворио пако А пре некад, ваљда беше диван рај. Све је отровано и у греху с' блиста А ђаво иирује јер успева цвет, Људи, ирените се! сетите се Христа Јер нас ради већ је био разапет. Ах, мој пријатељу, већ су ретки људи Који знају шта је поштење и срам, Залутало људство странпутнцом блуди А тај нут нас води у пакао... знам...

Српско Трговачко Удружење. — Посланица Гскподу Богу. 0, господе Боже, Дај нам своје мнење, На кој' начин пропаде Ово удружење? У њему су седели Све „мудраци" сами, Речи смо им слушали У „јавној галами!" (Ово вреди за сиже Једној новој драми, Како новац губи се У дубокој тами.) Не помисли господе, Да је ово шала, Шестстотина хиљада Неста капитала. Смутанције многе се Јављају но среди, 0 господе не смеј се, Овој новој беди! Финанс'јер је^Милошев, Унрава такође; Удружење било је Б И Л 0 II а 11 II р 0 ђ С !

У мало што није добио 5000 круна! — А зашто се ти ниси синоћним возом вратио из Новог Сада? Сигурпо си имао какву лепу забаву — — ? — Тако је. Погодила си, жено! Бпо сам у „Аиоло" биоскопу и у мало нисам добио награду од 5000 круна, — Како то? — Тако. Читам ја на плакату : „Ко се не смеје, добиће 5000 круна." Е, реко, чек' мало, мајсторе. И седим ја, а седи до мене управник бноскоиа. Гризем се ја за усне, и таман сам ја мислио да ћу стрнати 5000 круна у џеп, кад дође неки обешењаковић Паја ... а јао жено сав сам ти од смеха био — мокар!

ИошЈШта. 0 н: Госпођице, ви сте сваки даи све лепша! 0 н а: Ах . . . вн иретерујете ! 0 н : На добро, рецимо : свакп други

даи!

з.

Стари бећар. Два човека препиру се за једним столом у некој кавани о томе : шта је то уираво „стари бећар". Немогућп да се сложе окрене се један од њих и запита за другим столом некога весељака, који је слушао ту њину нрепирку и смешио сс по мало: „Молим, кажите нам ви, шта је то стари бећар?" — „Стари је бећар онај, одговори весељак, који чује како трава расте, како риба кашље, како мува зева и како комарац кија!"

Кад се двоје туку ... (Из боеанеког еабора.) Давно је речено, Кад се двоје туку, Да обнчно трећп Користи нзвуку. У памет се Срби, И браћо Хрвати, Не будпте самн Ви, себи џелати! Браћо Мусломанп, Паз'те шта се радп, Може да нас скупа „Неко" изненади!

Гореки.