Стармлади

I

Стр. 74.

— СТАРМЛАДИ

Бр. 10.

СоггезросЈепг Вигеаи са Цетиња. (Из књажеве појезије.) Мало хуке, мало граје Опажа се на Балкану, Кад тишина почијева Над сву нашу кршну страну! Што је ово, те се Ловћен Још не мршти и не чује, Сад кад Балкан ратним кликом У сва недра одјекује!? Ето што је: стари Ловћен, Вичан кавзи и биткама, На Балкан је, вели, граја, Хука... граја... хука сама! Али све ће постат' мирно, Тамо крв се пролит неће, Мој се с орлом барјак вије, Ал' никуда он не креће. „С тога тамо што бит' може?... Далеки су дни мегдану... Мир, спокојство, рад, наука, Потребно је сад Балкану..." 5. окт. 1885. Никола I

Псећији дани... Још није прошла сезона киселих краставаца и „слатког" — Куен Томашићевог обећања, а већ су наступили псећији дани на све стране. Пре неки дан је у Загребу така врућина била, да је се коалиција, која је хтела да се мало огреје на владином сунцу тако опекла, да се њене наде, да ће икада на владу доћи, просто истопиле као Кујенова обећања паприкашевцима, да ће спровести „опште једнако тајно права гласа". А псећији дани су и у сабору избили... шта више једна владина пудлица из Руме, која се ваби на име „Ристер" просто је побеснела лајући на Србе. У Београду се такођер осетили псећији дани... Једном аустријском новинару је чак мозак узаврео и он је у наступу беснила разбио главу једном свом колеги Русу. У Новом Саду на пр. због псећијих дана нису социјалисте могле да одрже збор за опште право гласа. Али је још сва срећа што ти псећији дани у Пешти, Загребу и ,-Бечу... не трају дуго... јер наопако куд би свет се део, кадбивечито псећи дани трајали.

Небатлија. Некакав небатли човек жалио се једном овако: Баш сам ја худе среће! Да сам зубни лекар, рађали би се људи с кљуном.

И они су опозиција. — Хахаха! Апоњи је говорио И Андраши, против владе, (Кад год која влада, пада, — Они увек тако раде). Ко се од њих добру нада Тај обично — страда!

ПОСЛЕ НОВИНАРСКОГ КОНГРЕСА. — Брацки растанак. Брат Рус: Е, сад, да се опростимо, брате, Србине! (Оиали му шамар!) Враш Србин (аустријске вере): Збогом баћушка — за навек! (Залеши се на њега, кад му је ле!ја окренуо и силно га удари боксером тако, да га крв облије). ЕПИЛОГ. Сриски новинар (иде у апс). Руски новинар (јури експрес возом у Петроград). Нравоученије: Руске новине грде Србију, аустријско-српске Русију, а Шваба гледа па се смеје, смеје....

Шустерска философија. — Заиста је Бог све лепо и мудро удесио на овоме свету, само ми се не допада то: што није дао човеку четир ноге!

Гурабије из Србије. Ново министарство. о Образовано је ново министарство у којем су младорадикали остали на сокаку. — Отуда та сокачка дрека. = Мањина криви краља, што је поверио владу већини. Д о б р о ј е то, што је мањина ама зло би било да је већина! 4Т Принцеза Јелена се даклем удаје у Русију. И тако ће се Русија ипак опријатељити са Србијом. У Америци је био велики пожар шума, који је силне шуме уништио и народ упропастио. — Вала и код нас у Србији шуме на врло „лакој ватри" плану. У Београду је полиција конфисковала „Н о в о В р е м е". Кад је уредник запитао зашто то чине, одговорено му је: За то, шро се в р е м е променуло. □ У место чамовине, која је по анализи у Паризу показала се за незгодну, поплочаваће се београдске улице буковином. — А како би било да се у место буковине употребе бркини чланци из „Вечерњих".