Статистика Краљевине Србије Књ. 1, Попис становништва у Краљевини Србији 31 децембра 1890. године. Део 5, Општи резултати пописа становништа

— XII —

Попис становништва, био је у

Шпанији · · · · · 81. Децембра 1877 год. Босни и Херцеговини · 1. Маја 1885 » Швајцарској · · · · 1. Децембра 1888 « Грчкој · · · · · · · · — Априла 1889 , Нидерландској » · · · 31. Децембра 1889. , Данској · · · · · · · 1. фебруара 1890. , Амер. савез. државама 1. Јуна 1890 , Немачкој 1. Децембра 1890. , Португалској · · · · · 1. » 1890. , Аустро-Угарској · · · 31. » 1890 „ Белгији + + + + + : - 31. » 1890 Шведској + + + + + : 31. » 1890 Бразилији · · · · · + 31. » 1890 ,

Норвешкој · · · · · · 1. Јануара 1891 год. Вел. Британији и Ирској 6. Априла 189! » Француској • • #19. у 1891 » Италији · · ·'· · · · 31. Децембра 1892 , Бугарској · · · · · · 1.Јануара 1893 ,

Од европских држава, дакле само Русија, Румунија, и Турска нису извршиле попис становништва, и као што се види из овога прегледа, само је у неколико држава изведена одлука међународног статистичког конгреса о времену, кад треба попис извршити.

Пре но што бисмо почели писати о ресултату пописа, ми ћемо претходно изнети неке податке

О ИЗВРШЕЊУ ПОПИСА

По одредби члана 3. закона о попису сгановнилштва и домаће стоке, „попис врше општински судови помоћу својих пописивача“.

_ По члану 6. истога закона, сваки писмен грађанин био је дужан да у месту свога становања врши бесплатно пописне послове, ако га на то општински суд позове. Која општина не би имала у својој средини довољно способних пописивача,

· биће дужна набавити их са стране о своме трошку.

Г. министар народне привреде постарао се, да окружни статистички одбори имају спремне пописиваче, које би на време могли упутити оним општинама, које у својој средини пописивача, не би имале.

Међу тим при самом извршењу пописа показвало се, даје у врло мало општина било потребно одређивати и слати пописиваче са стране. Оваких случајева било је само у новим крајевима; иначе свуда је био довољан број писмених грађана, који су у својим општинама попис извршили.

Пописивачи рекрутовани су из свих сталежа. Као врло занимљив Факт при нашем попису, помињемо нарочито то, даје у неким окрузима међу пописивачима. било врло много земљорадника.

Пошто је чланом 3. правила и упуства, за, извршење пописа било одређено, да ни у једном пописном кругу не буде више од 150ни мање од 50 домова, то је и број пописивача био довољан, и полис је брзо свршен.

За један дан попис је могао бити свршен само у варошима, где је пописивачима био посао много лакши, с тога, што су готово сви домаћини по-

писне листе сами попунили. По селима трајао јео попис 9%—5 дана, а само у срезу масуричком радио је један пописивач просечно по 8 дана на пописном послу, у које је време узето и састављање сумарних извода о становништву и домаћој стоци из појединих пописних листа.

Према постигнутом ресултату, можемо се надати, да ће идући попис у сваком погледу испасти још боље, и у саме пописне листе моћи ће се унети још нека нова рубрика, која је сада морала изостати, с тога, што је било, тако рећи очигледно, да ће неки домаћини, према овом новом начину пописа, крити право стање своје задруге, бојећи се каквога новог пореза.

Нека буде на овоме месту поменуто, да је наша журналистика врло мало пажње поклањала, овој великој статистичкој операцији. Само су два листа у својим ступцима донела, правила и упуства, за извршење пописа. Да је на против у органима појединих партија истакнута и објашњена, потреба ових пописа, народ би се био овој потреби и искрено одазвао, а надзорна власт не би ни имала потребе да ради у томе правцу.

Надамо се, даће народ приликом идућега, пописа бити боље обавештен, како о потреби пописа, тако и о користи његовој, нарочито с погледом на, попис домаће стоке.

Да прегледамо сада пописиваче, време колико су на попису радили, и трошак пописа.

У овој таблици имамо број пописивача за сваки срез; даље, колико су дана сви пописивачи радили на попису, а колико је од тога долазило про-