Статистика Краљевине Србије = Statistique du Royaume de Serbie. Књ. 24, Попис становништва у Краљевини Србији : 31. децембра 1900. године = Деномбремент де ла популатион данс ла Роыауме де Сербие ле 31 дéцембре 1900. Део 2 = Деуxиэме партие

ХУШ

По извршеним изменама Краљевина Србија, имала, је дакле 31 декембра 1900 године 16 округа подељених у 81 срез и град Београд са засебном управом.

Просечна површина, једнога округа износила,

је 3018:9 квадратнога километра. Посебице износила је стварна површина ОКРУГА km? ОКРУГА km?

рудничког · 5.367'2 топличког · 2.838'8 врањског · 4.341'8 крушевачког · 2.709:9 пожаревачког 4.156'5 нишког + 2.557°9 подринског · · 3.551'3 ваљевског · 9.457 '8 ужичког · · 3.287 7 пиротског · 9.419'4 тимочког · 3.196:4 крагујевачког 2.295'0 крајинског + + 2.909-0 београдског“ · 2.037'4 моравског · 9.899:4 смедеревског · 1.277'1

Највећи је округ по површини руднички,

а најмањи смедеревски. Од целокупне површине | ражањског

Краљевине Србије долази на округ 11:18 а на смедеревски округ 9'64 процента.

Како просечна површина једнога округа износи 3.0189 квадратнога километра, то онда само шест округа имају већу површину од ове, а код осталих десет округа та је површина мања.

Просечна површина једнога среза износи 596'3 квадратнога километра. Колико одступа површина појединих срезова од ове просечне, види се из следећега поређења. Тако износи површина СРЕЗА km? СРЕЗА km? Нишавског · · 1.447'7 Звишког · 826'5 Косаничког = · 1.307:2 Жичког 7947 Бољевачког = · 1.207'0 Параћинског 746'9 Моравичког : 1.051°4 Заглавског · 7280 Студеничког · 1.022:4 Добричког 6832 Поречког • 1.003'6 Таковског 683'0 Јабланичког 981:1 Рачанског · · 671':8 Зајечарског 960:2 Јадранског · 6627 Хомољског · 9436 Млавског · 661:0 Гружанског 876'3 Драгачевског · 6607 Расинског 868'3 Неготинског · · 630'0 Власотиначког 865:5 Посавотамнав. · 615'6 Прокупачког · 8484 Кључког · + 603:9 Лесковачког 8495 Пољаничког. · · 5757 Мачванског 836'1 Пчинског · 5731 Нишког 881:7 Јасенич. (крагуј.) 5659 Златиборског · 8929'1 Бањског · 561:3

“ Заједно с Београдом, чија површина у осталом ни данас још пије тачно одређена.

руднички | Деспотовачког

Подгорског · 5582 Јасеничк. (смед.) 4387 Белопаланачког 558'5 Посавског (беогр.)4352 Тамнавског - 551'6 Пожешког · 4352 Рађевског · · 547'5 Рамског · · 497'5 Подунавског · · 5441 Лужничког · 4182 Пожаревачког · 5399 RparyjeBauxor · 4089 Ариљског · 598:2 Качерског · · 408°2 Левачког · 5187 Жупског · 399:2 Колубар. (ваљ. 518:3 Моравек. (пожар.) 83940 Беличког + 51073 Брзопаланачког 385'5 Масуричког · 5039 Алексиначког · 371:4 Ваљевског · · · 499:8 Голубачког + 36477 Трстеничког · · 493:8 Врачарског · 3602 Копаоничког · · 487'1 Црногорског · · 3385 Ужичког · 4849 Ресавског · · 334'0 Љубићског · · 4782 Посавск. (ваљев.) 329:9 Оврљишког · 4659 Темнићског · 329:4

· 461:5 Грочанског · 398:7

· 4601 Моравек. (нишки) 327'6 Космајског · 4591 Тимочког · 301:2 Азбуковачког ·4148:5 Орашког. · 994'() Лепеничког + 4439 Крајинског - 286:0 Колубар. (беогр.) 442: Трнавског · • 268'6 Поцерског · · 4409

Према томе било је 36 срезова с површином мањом од 500 квадратних километара; КОД 39 срезова површина је варирала између 501 и. 1000 квадратних километара, а само шест срезова имало је површину већу од 1000 квадратних километара.

Одвело би нас далеко кад бисмо хтели овдв говорити и о променама у саставу ошштина, о разгруписавању и груписању њихову, доста, је ако напоменемо, да је на дан пописа 31 декембра 1900 године било у Краљевини Србији 196) општина, а 31 декембра 1895 године број општина износио је свега 1313.

На површини од 48.302:6 квадратнога, километра било је у времену пописа

СВЕГА HA km? општина, 796 6068 вароши · 24 2.012:61 варошица, · 58 832:80 села · 3.917 15:01 заселака, • 1.003 48:15 насељених места у опште · 4.302 11:28

О броју вароши, варошица, села и заселака, у појединим окрузима, и о размери насељених