Статистика Краљевине Србије. Књ. 29 = Statistique du Royaume de Serbie. T. 29, Статистика земљорадње и жетвеног приноса у Краљевини Србији : за 1903. годину : са једним картограмом и једним диаграмом = Statistique agricole de Royaume de Serbie : pour lʹannée 1903 : avec un cartogramme et un diagramme

VIT

Проценат обрађене површине био је највећи у срезу јасеничком, округа смедеревског |88:84), а најмањи у срезу поречком (8:11). Према томе обрађена површина била је у срезу јасеничком десет пута већа него у срезу поречком.

Од целокупне површине долазило је на обрађену земљу

мање од 25 процената + + > у 20 срезова O4 25—30 > CC » » 30—40 » » 20 » » +0—50 » » 13 » више од 50 процената + + + + » 19 >

Од округа имао је највећи проценат обрађене земље округ смедеревски (74:63) а најмањи био је тај проценат у чачанском округу (17:45). Односна размера између овога п смедеревског округа била је као !:'28. Према томе обрађена, површина била је у смедеревском округу четири пута већа него у округу чачанском.

Кад проценат обрађене површине у округу смедеревском поредимо с процентом исте у осталим окрузима, онда излази, да је на сто хек-

тара у смедеревском округу долазило хектара

обрађене земље у округу београдском - 7153 рудничком · · 485 крагујевачком „112 крушевачком · · 88:0 подринском · 611 крајинском · 851 пожаревачком · 585 врањском · 841 ваљевском - 583 пиротском · · - 313 моравском - 5613 топличком + 309 нишком · 58'0 ужичком · · 29:2 тимочком - 47°0 чачанском · 234

Из овога поређења видимо, да јужни окрузи имају обрађене земље много мање него северни, а источни опет мање него западни.

Напред смо показали, да је од сто хектара обрађене земље било под разним усевима 70:2 хектара. Ова размера била је као 100 према, у

округу рудничком · · 494 подринском + 72:4 чачанском - 50:7 ппротском · · 131 нишком - 5313 београдском - 742 ужичком + + · + + -55'0 пожаревачком - 743 ваљевском · 584 врањском + 75°2 крагујевачком · 66:3 топличком · · 767 тимочком · 66:6 моравском + 772 крушевачком · - 69:3 смедеревском · · 84'0 крајинском · · 69:8 у Београду - 81'6

Засејана површина највећа јеу Поморављу, а најмања у брдовитим крајевима. Окрузи у новим крајевима (сем нишког округа)

имају од обрађене површине релативно више под усевима него окрузи у старим границама. Воћњака |

пи ливада у новим је крајевима напротив много мање него у старим границама.

Од округа у старим границама има смедсревски релативно највише земље под усевима, а најмање ове земље има округ руднички.

1. Кукуруз и хлебна жита

V 1903 годпни било је

под свега хектара у проценту

кукурузом 283.828:17 1699 пшеницом 348.062:81 30:64 ражи + + + + + - 49 546207 DA јечмом · 95.06 26 8:37 OBCOM + + + - + 108.281:81 9:53 крупником · : 6.481:83 0:57 просом + : 39456 0-03 елдом · · : + * • 1.508:04 0:13

У опште · · · · 1,196.170:55 100:00

Према томе на кугуруз и пшеницу долазе 77:63 а на остале усеве само 22:37 процента засејане површине.

Кукуруза и ппенице

него пређашњих година.

сеје се сад много више Тако било је хектара

под 1908 т. 1900 т. + у 19081. | кукурузом · 5983.898 17 463.332:59 70.495:58 пшеницом 348.069:81 310:032:36 88.080:45

Прираштај површине под кукурузом износио је 15:21 процента. Код површине под пшеницом тај је прираштај 12:27 процента, дакле нешто мањи него код кукуруза.

И ражи, јечма, овса и крупника било је 1903 године више него 1900 године. Тај вишак износио је

код свега хектара у проценту | ражи 6.958:19 19:55 | јечма · · 90.950: 17 27-07 овса 93.045:3% 24:69 крупника 1.827:74 39:25

Код ових жита био је дакле прираштај засејане површине много већи пего код кукуруза и пшенице, и то највећи код крупника а најмањи код ражи. На прираштај утицао је највише већи развитак наше житарске трговине. | Од пшенице, ражи п јечма сеју се две врсте: озимица и јарица. У 1903 години било је хек-

тара под

овимицом јарицом шпеницом · · · 330.996:46 17.066:35 ражи > · 31.372°46 IMATSSEN